Među zvaničnicima administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena je odmah po otpočinjanju izraelske ofanzive na Pojas Gaze, u oktobru prošle godine, postojala zabrinutost da bi ta vojna operacija mogla da dovede do kršenja međunarodnog prava i do optuživanja Izraela za ratne zločine, pokazuju mejlovi u koje je uvid imala agencija Rojters.
Mejlovi, čiji je sadržaj objavio Rojters, nastali su odmah posle započinjanja vojnih operacija Izraela u Pojasu Gaze, u znak odmazde zbog napada palestinskog Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto više od 250.
Pošto je Izrael počeo sa bombardovanjem severnog dela Pojasa Gaze, odakle su ekstremisti Hamasa upali na jug Izraela, visoka zvaničnica Pentagona Dejna Straul (Dana Stroul), tada zamenica pomoćnika ministra odbrane SAD za Bliski istok, poslala je Beloj kući mejl sa jasnim upozorenjem.
U mejlu koji je 13. oktobra poslala Bajednovim savetnicima, Straul je navela da će evakuacija više od milion Palestinaca, koju je naredio Izrael, biti humanitarna katastrofa i da bi mogla da dovede do kršenja međunarodnog prava i da izloži Izrael optužnicama za ratne zločine.
Straul je Bajdenovim savetnicima zapravo prenela procenu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, zbog koje joj se, kako je navela u mejlu, „sledila krv u žilama“.
Uoči prve godišnjice početka rata u Pojasu Gaze, koji preti da preraste u širi rat na Bliskom istoku, mejl Dejne Straul i druge javnosti nepoznate prepiske pokazuju napore Bajdenove administracije da napravi balans između interne zabrinutosti zbog sve većeg broja mrtvih u Gazi i njene javne podrške vlastima Izraela, navodi Rojters.
Rat Izraela protiv Hamasa, u kojem je ubijeno više od 40.000 ljudi u Gazi, podstakao je masovne proteste u SAD koje su predvodili Amerikanci arapskog porekla i muslimanski aktivisti.
Rojters je imao uvid u tri razmene mejlova između visokih zvaničnika Bajdenove administracije, od 11. do 14. oktobra. Ti mejlovi otkrivaju da je u Stejt departmentu i Pentagonu još tada postojala zabrinutost da bi rastući broj žrtava u Gazi mogao da ugrozi američke veze sa arapskim svetom.
Iz mejlova se vidi i pritisak unutar Bajdenove administracije da izmeni poruke koje upućuje tako da one, uz izražavanje solidarnosti sa Izraelom, uključe i saosećanje sa Palestincima i potrebu da se dozvoli slanje dodatne humanitarne pomoći u Gazu.
Visoki zvaničnici Bajdenove administracije izražavaju uverenje da je pritisak Bele kuće na vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u prvim danima rata bio značajan i da je sprečio veću katastrofu.
U privatnim razgovorima, Bela kuća je zatražila od Izraela da odloži kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze kako bi humanitarne grupe imale više vremena da pripreme pomoć za raseljene i kako bi Izrael dobio više vremena da postigne dogovor sa Hamasom, rekli su novinarima zvaničnici administracije na tadašnjim brifinzima.
Međutim, prema rečima tri visoka američka zvaničnika uključena u proces odlučivanja, Vašington je sporo reagovao na patnje Palestinaca. I dok je kopnena invazija Izraela na Gazu tada odložena za oko deset dana, tri zvaničnika kažu da je odlaganje više rezultat operativnih priprema izraelskih snaga nego američkog pritiska.
Prepiska, koja je započeta petog dana izraelskog bombardovanja Gaze, ukazuje i na užurbanost u Bajdenovoj administraciji da se Bela kuća upozori na predstojeću krizu, ali i na prvobitni otpor Bele kuće ideji o prekidu vatre u prvim, haotičnim danima rata u Gazi.
Kada je Izrael počeo da tuče po bolnicama, školama i džamijama u Gazi, jedan od vodećih diplomata Stejt departmenta Bil Ruso upozorio je mejlom više zvaničnike da Vašington „gubi kredibilitet među publikom koja govori arapski“ time što se ne osvrće direktno na humanitarnu krizu. Tog dana, zvaničnici u Gazi izvestili su o pogibiji 1.200 ljudi.
Dok je Izrael pravdao te udare, tvrdeći da Hamas koristi civilne objekte u vojne svrhe, Ruso je napisao da američke diplomate na Bliskom istoku prate šta pišu arapski mediji, i da oni optužuju Izrael za „genocid“, a Vašington za saučesništvo u ratnim zločinima.
„Izostanak američkog odgovora na humanitarnu situaciju Palestinaca ne samo da je neefikasan i kontraproduktivan, već smo sada i optuženi za saučesništvo u potencijalnim ratnim zločinima time što ostajemo nemi na postupke Izraela protiv civila“, napisao je Ruso, koji je zatražio da se to promeni i upozorio da bi reputacija SAD u suprotnom mogla „da pretrpi štetu u regionu u narednim godinama“.
Ruso se u martu ove godine povukao iz vlade, navodeći privatne razloge. Rusoovo pismo je Beloj kući uputila glavna diplomatkinja Stejt departmenta Barbara Lif, uz upozorenje o riziku po odnose SAD sa njenim „u drugim okolnostima čvrstim“ arapskim partnerima.
Jedan od primalaca njenog pisma, Bajdenov savetnik za Bliski istok Bret Mak Gurk, uzvratio je porukom da ako se njeno pitanje zapravo odnosi na to da li će administracija da zatraži prekid vatre, odgovor glasi „Ne“. Međutim, dodao je da Vašington „100 odsto“ podržava uspostavljanje humanitarnih koridora i zaštitu civila.
Mek Gark i Lif nisu želeli da komentarišu za Rojters te mejlove, kao ni Ruso.
Ni dva dana posle pisma Rusoa, javni stav SAD je uglavnom ostao nepromenjen, a Vašington je nastavio sa javnom podrškom pravu Izraela da se brani i planovima da Jerusalim opskrbi vojnom pomoći.
