Strah od recesije nadvladao strah od nedostatka energenata, tako se u najkraćem može objasniti pad cena nafte na svetskim berzama. U slučaju da se taj trend nastavi, to će neizostavno dovesti i do pada maloprodajnih cena goriva u Srbiji, smatra domaća stručna javnost.
Naime, cena nafte tipa “brent” koja se koristi u Srbiji doskoro je bila na nivou od 113 dolara po barelu, počela je naglo da klizi na dole pa je tako u sredu koštala 103 a zatim pala na svega 101,2 dolara po barelu, piše list Danas.
Ono što je interesantno jeste da je pad cena “crnog zlata” na berzama zabeležen u trenutku dok vlada neizvesnost da li će ga u narednom periodu biti dovoljno zbog rata u Ukrajini. Komentarišući proteste u Holandiji i Nemačkoj zbog energetske krize, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je to pokazatelj “koliko nas teška kriza čeka” dodavši da se radi na tome da bude dovoljno nafte, gasa, struje ali da će bez obzira na napore koje država ulaže na tom planu predstojeća zima “biti mnogo teška po našu zemlju”.
Ipak, umesto da skače, cena nafte na svetskom tržištu opada. Jedan od razloga za to, smatra struka, predstavlja jačanje dolara, koji smanjuje potražnju za naftom usled ograničavanja kupovne moći potrošača sa drugim valutama. Takođe, razlog koji ne pogoduje mogućnosti da cena “crnog zlata” u ovom trenutku počne da skače je činjenica da je okončan štrajk radnika na naftnim platformama u Norveškoj koje će za nekoliko dana ponovo biti operativne i početi sa eksploatacijom.
Svakako je i da je najava zemalja članica proizvođača nafte okupljenih u organizaciji OPEK da će povećati svoju dnevnu proizvodnju veoma uticala na strmoglavi pad cena “crnog zlata”. Jednostavno, spekuliše se da će potražnja biti manja od ponude te je to uzrokovalo cenovni sunovrat.
A strahovanja da će nafte na tržištu biti više nego što je objektivno potrebno potiču iz analiza da će privredna aktivnost u svetu u trećem i četvrtom kvartalu ove godine pretrpeti pad. Da se polako ulazi u ozbiljnu recesiju potvrđuju informacije poput one da je inflacija u Južnoj Koreji dostigla najviši nivo u skoro 24 godine kao i da se potražnja za crnim zlatom usled toga snizila. Činjenica da zbog ekonomske krize potrošači u evrozoni vode računa o svakom evru je izazvala smanjenje potražnje nafte u junu pa je i to bio okidač za sniženje njenih cena.
Ekspert za energetiku Goran Radosavljević objašnjava za Danas da je najavljeni pad privrednih aktivnosti u najvećoj meri uticao na pad cena nafte na svetskom tržištu.
– Za treći i četvrti kvartal se predviđa pad privredne aktivnosti, što automatski smanjuje potrebe za naftom. S druge strane, iako nema objektivne potrebe za tim, zemlje OPEK-a najavljuju dnevno povećanje svoje proizvodnje pa je i to veoma uticalo na pad cena – objašnjava sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, reč je o fjučersima za septembar tako da su spekulacije o recesiji na jesen veoma prisutne među berzanskim trgovcima naftom.
– Kada pada cena nafte na berzama, to se odražava i na maloprodajne cene goriva. Da li će aktuelni pad uticati na smanjenje maloprodajnih cena na pumpama u Srbiji zavisiće od toga koliko će dugo pad cena sirove nafte potrajati. Treba voditi računa o tome da trenutno, zbog energetske krize, država propisuje najviše cene goriva u Srbiji, ali bez obzira na to ako se trend pada cena nafte nastavi, to će definitivno dovesti do sniženja cena goriva na našim pumpama – kaže Radosavljević.
Sa takvim mišljenjem slaže se i Željko Marković, ekspert za energetiku kompanije Dilojt.
– Vlada u Srbiji zbog krize administrativno određuje maksimalne cene goriva, ali to čini prateći kretanje koštanja sirove nafte na svetskim berzama. To znači da pad tih cena u kontinuitetu može da dovede i do pada maloprodajnih cena. Do tako nečeg ne može doći odmah naravno ali posle izvesnog vremena do sniženja bi svakako trebalo da dođe. Tendencija je da privredne aktivnosti opadaju i to je razlog zbog čega u ovom trenutku cena nafte pada na berzama – zaključuje sagovornik Danasa.
