Energetska kriza u Evropi mogla bi se na proleće preliti na džepove stanovnika evrozone.
Mnoge države već najavljuju poskupljenje energenata, a ujedno smišljaju i mere kojima bi zaštitile potrošače od ekstremnog rasta cena. Velika Britanija je najavila da bi računi za struju od aprila mogli biti uvećani i do 50 odsto, dok se u Hrvatskoj prognozira poskupljenje gasa za domaćinstva i do 70 odsto, piše Euronews Srbija.
Većina od 27 zemalja Evropske unije preduzela je mere kako bi zaštitila potrošače od visokih cena struje. Bugarska je zamrzla regulisane cene toplotne i električne energije do kraja marta, Španija i Francuska su usvojile limite za povećanje računa za energiju, dok su druge zemlje, uključujući Švedsku, ponudile kompenzaciju najteže pogođenim domaćinstvima.
U Srbiji nadležni mesecima šalju poruke da do kraja grejne sezone neće biti novih cenovnika, a stručnjaci smatraju da bi već na proleće moglo doći do povećanja cena struje i napominju da bi to čak bilo i neophodno za poslovanje "Elektroprivrede Srbije".
Analitičari su optimističniji kada je u pitanju gas, zbog sporazuma sa Rusijom koji ističe polovinom godine, do kada bi trebalo da splasne i potražnja za ovim energentom, što bi moralo i da mu konačno spusti cenu na globalnom tržištu. Ipak, podsećaju, da cene energenata za domaćinstva nisu menjane, ali da država subvencioniše preduzeća koja ih proizvode i distribuiraju.
Talas poskupljenja koji je zapljusnuo Evropu stiže i kod nas, a stručnjak za energetiku u kompaniji Deloitte, Željko Marković, smatra da bi struja za domaćinstva trebalo da poskupi minimum 50 odsto, ako bi se gledali samo trenutni ekonomski parametri, ali da bi to bilo preveliko opterećenje za potrošače i da nije realno da se cena za toliko poveća.
"To je gruba računica, ali je to vrednost koja bi omogućila održivo poslovanje EPS. Definisana je metodologija kojom se utvrđuje cena električne energije za garantovano snabdevanje i to je propisano od strane Agencije za energetiku. EPS ne učestvuje u formiranju cene, tako da oni moraju iz drugih prihoda da nadoknade ono što izgube zbog cene koja nije tržišna", objašnjava Marković.
On napominje da se ona formira tako što 80 odsto nosi cena domaće proizvodnje, a 20 odsto ima uticaj cene koja se plaća pri uvozu električne energije. Prema toj računici bi realna cena struje bila oko 80 evra po megavat satu. Marković kaže da privreda, posle preporuke koju je Vlada Srbije dala EPS-u plaća 75 evra, a da ona građane košta različito u zavisnosti od potrošnje u zelenoj, plavoj ili crvenoj zoni, ali da je u proseku oko 30 evra. Marković smatra da se cena električne energije najverovatnije nikada neće vratiti na nivo pre energetske krize, kada je na tržištu bila 60 evra za megavat-sat.
Tehnički direktor srpske berze struje SEEPEX Dejan Stojčevski, smatra da će ove godine električna energija poskupeti, ali da nije realno da se to dogodi pre proleća.
"Sledeće grejne sezone će sigurno cene struje za domaćinstva biti veće, ali je praksa da se to ne radi pred zimu, nego tokom leta, kada je potrošnja manja. Propisano je kako se formira cena, pa EPS da preporuku, koju Vlada usvoji, a Agencija za energetiku prihvati, ali to je politička odluka i u suštini će do povećanja doći kada Vlada odluči", kaže Stojčevski.
On ističe da je tržišna cena po kojoj Srbija trenutno uvozi struju oko 240 evra, ali da ona nije realna, već da je posledica nestašice i poskupljenja gasa i povećanja taksi na ugljen-dioksid u Evropi. Daleko od realnosti je, međutim, i cena od 30 do 40 evra koju trenutno plaćaju građani.
"Domaćinstva ne plaćaju tržišnu cenu, već se ona formira na osnovu realnih troškova koje EPS ima za njenu proizvodnju i uvoz. To, naravno, ne može biti 240, ali je i daleko više od 30 evra", objašnjava Stojčevski.
On za Euronews Srbija kaže i da je ranije mogla da se napravi razlika između rasta cene struje, gasa i nafte i dešavalo se da jedan energent "pada", dok drugi "raste", ali da su sada oni povezani i da vuku jedno drugo i kada raste cena gasa paralelno raste i cena struje i obrnuto.
Privrednici mogu da računaju na trenutnu cenu struje do jula, jer su cene električne energije "zamrznute". Vlada Srbije preporučila je EPS-u da ugovore sa kupcima na komercijalnom tržištu za period do 30. juna sklapa po ceni od 75 evra po megavat-satu, a sa industrijom naoružanja po 68 evra. Odluka Vlade Srbije je nastavak intervencije države na tržištu električne energije zbog energetske krize izazvane visokim cenama. Vlada je i ranije dva puta reagovala tako što je naložila EPS-u da cene za privredu ne menja u novembru i decembru.
Šta će biti sa cenom gasa?
Šef zagrebačke gradske plinare Jeronim Tomas izjavio je za RTL da će od vlade zavisiti u kojoj meri će cena gasa za domaćinstva porasti posle 1. aprila kada ističu mere zamrzavanja i da je moguće da gas poskupi i do 70 odsto. On je rekao da bi to bilo realno povećanje, jer cena gasa na svetskom tržištu raste znatno više.
"Niko to nije mogao da očekuje, to je nešto što će se definitivno menjati u budućnosti. Iza velikog skoka cena gasa stoje pre svega geopolitički razlozi, kao i rast potražnje za energentima zbog kovid krize", rekao je Tomas.
Stručnjak za energetiku Bogdan Petrović kaže za Euronews da je i za potrošače u Srbiji neminovno poskupljenje gasa u narednom periodu.
"Tokom leta je neminovno poskupljenje gasa. Čim istekne trenutni aranžman sa Rusijom, mi ćemo dobiti novu cenu i ona će sigurno biti veća. Mi gas već plaćamo više, samo što novac ne ide direktno iz novčanika građana, već iz budžetske rezerve, jer je Vlada Srbije sa 200 miliona evra intervenisala i dala kredit Srbijagasu. Tako je izbegnuto da se teret prenese direktno na potrošače. Niko ne gaji iluzije da će Srbijagas moći da vrati taj kredit", kaže Petrović.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) je saopštila da je prošle godine u svetu zabeležen porast potrošnje gasa za 4,6 odsto, ukazujući i na problem manje popunjenosti skladišta gasa, posebno u Evropi. Agencija koja za svet 2022. prognozira dalji blagi rast potrošnje gasa, ističe da je, pošto snabdevanje nije moglo da prati potražnju krajem prošle godine došlo do značajnog rasta cene gasa.
Krajem prošle godine cena gasa u Evropi je dostigla rekordni nivo, i bila je za šest puta viša od četvrtog kvartala 2020. IEA navodi da će, iako je od tada usledio blagi pad, cena gasa i tokom 2022. ostati na najvišem, ikada zabeleženom godišnjem proseku.
