Tokom septembra će planeta Zemlja dobiti svoj drugi "mesec" i to u formi malog asteroida 2024 PT5.
Za razliku od Meseca, prirodnog satelita naše planete koji je uz nju oko četiri milijarde godina, "novi mini mesec" će se zadržati samo dva meseca pre nego što krene nazad "kući" u asteroidni pojas, koji prati našu planetu i kruži oko Sunca.
Tim naučnika koji je dobro upućen u takozvane "događaje s malim mini mesecom", identifikovao je nadolazeći događaj gravitacijskog zarobljavanja. Oni su uočili dinamičke karakteristike asteroida 2024 PT5 dok su rutinski pratili novootkrivene objekte u potrazi za potencijalno zanimljivim ponašanjem.
"Objekat koji će nas posetiti pripada asteroidnom pojasu Arjuna. To je sekundarni asteroidni pojas sačinjen od svemirskih stena koje slede orbite veoma slične Zemljinoj na prosečnoj udaljenosti od Sunca od oko 150 miliona kilometara. Objekti u asteroidnom pojasu Arjuna su deo populacije asteroida i kometa koje su blizu Zemlje", izjavio je vodeći autor istraživanja Karlos de la Fuente Markos za Space.com.
On je objasnio da se neki od ovih objekata iz pomenutog pojasa približavaju Zemlji na 4,5 miliona kilometara i pri niskim brzinama od oko 1.540 km/h.
"U ovim uslovima, geocentrična energija objekta može postati negativna, a objekat može postati privremeni satelit Zemlje. Ovaj određeni objekat će proći kroz ovaj proces počevši od sledeće nedelje i zadržaće se oko dva meseca. Ipak, neće slediti punu orbitu oko Zemlje", dodao je on.
Događaji vezani za mini satelite se odvijaju na dva načina. Prvi podrazumevaju duge epizode tokom kojih asteroid obavi jednu ili više revolucija oko naše planete, pri čemu ti gravitacijski angažmani traju jednu ili više godina. Drugi tip epizoda su kratki angažmani u kojima malo telo ne napravi ni jedan pun krug. Ta privremena "hvatanja" mogu trajati nekoliko dana, nekoliko nedelja ili nekoliko meseci.
Da bi postao mini mesec, nadolazeći objekat se mora približiti Zemlji na udaljenost od 4,5 miliona kilometara i kretati se "sporo" brzinom od 3.540 km/h.
"Pod ovim uslovima geocentrična energija može postati negativna, a objekat postaje privremeno vezan za Zemlju. Dosad su identifikovana samo dva objekta podvrgnuta dugim 'zarobljavanjima', a to su 2006 RH120 i 2020 CD3. Takođe, postoje tri objavljena primera dugog 'zarobljavanja', 1991 VG, 2022 NX1 i 2024 PT5, ali ima i nekoliko neobjavljenih", kazao je Markos.
Kratki događaji mini-meseca poput nadolazećeg relativno su česti s nekoliko slučajeva tokom decenija. Duge epizode "zarobljavanja" su retke i događaju se jednom u deset ili dvadeset godina.
Uzrok izbacivanja ovih objekata iz okoline Zemlje su gravitacijski poremećaji uzrokovani Suncem. Nakon što 2024 PT5 obavi svoju ulogu mini-meseca, vratiće se u orbitu fokusiranu na Sunce i nastaviti da bude deo asteroidnog pojasa Arjuna.
Nažalost, mnogi istraživači neće moći da vide 2024 PT5.
