Anketna komisija traži od Vrhovnog tužilaštva da preispita Vučićeva pomilovanja
Nezavisna anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zatražila je od Vrhovnog javnog tužilaštva da što pre postupi po njenoj inicijativi i pokrene postupak pred Upravnim sudom radi preispitivanja pomilovanja koje je u oktobru dodelio bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na konferenciji za novinare ocenjeno je da ta pomilovanja nisu bila državnički potez, već izraz bahatosti, kao i da su ponižena država, pravosuđe i građani, uz povredu javnog interesa i pravnog poretka. Inicijativu od sedam strana juče je, u ime Komisije, podneo profesor beogradskog Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, uz obrazloženje da je Upravni sud nadležan za taj presedan u domaćem pravnom poretku.
Marinković je naveo da je novosadski sud već odlučio o pomilovanjima „novosadske dvanaestorke“, dok se o preostalih 37 pomilovanja još odlučuje. Prema njegovim rečima, u slučaju „novosadske dvanaestorke“ donete su brojne odluke, nakon čega je postupak obustavljen, a preostaje da se odluči o drugim aktima.
On je istakao da je reč o ozbiljnom izazovu i presedanu u domaćem pravnom poretku, uz tvrdnju da se svrha pomilovanja u pravnoj teoriji svodi na ispravljanje nepravde kada se promene društvene okolnosti i svest o delu. Istovremeno je upozorio da međunarodna praksa pokazuje i mogućnost zloupotrebe tog instituta.
Marinković smatra da Vrhovno javno tužilaštvo treba da pokrene upravni spor radi preispitivanja odluka o pomilovanjima, jer svaki pojedinačni akt državnog organa za koji nije obezbeđena druga pravna zaštita može biti predmet kontrole u upravnom sporu.
Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić ocenila je da ta pomilovanja nisu usklađena ni sa evropskim standardima. Govoreći o konkretnim odlukama, navela je da je reč o krivičnim delima za koja predsednik države ne može da koristi diskreciono pravo i da je Vučić time, kako je rekla, ponizio pravosuđe, građane i državu.
Predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić rekao je da je u inicijativi Vrhovnom javnom tužilaštvu ukazano na mogućnost pokretanja upravnog spora zbog nezakonitosti postupka donošenja odluka o pomilovanjima. Kao tri osnova za osporavanje naveo je povredu pravila postupka, postupanje organa izvan zakonskih ovlašćenja i donošenje akta suprotno cilju zbog kojeg su ovlašćenja data, uz pozivanje na Ustav Srbije i Zakon o upravnom sporu iz 2009. godine.
