Navode da su operativni zastoji u radu termoelektrana razotkrili ne samo dotrajalost opreme, već i duboku zavisnost od uvoza električne energije, koja RS košta milione.
Dodali su da je donedavno stabilna isporuka struje bila je jedan od ključnih aduta vlasti i da je RS jedan od najvećih izvoznika električne energije u regionu.
“Balast arbitražne presude (u vezi sa termoelektranom Ugljevik) i spor sa Slovenijom dodatno su opteretili ovaj sektor. Trećina proizvedene električne energije sada se preusmerava nekadašnjem partneru iz te bivše (jugoslovnske) republike, sa kojim su pre rata zajedničkim sredstvima gradili Rudnik i termoelektranu (RiTE) Ugljevik”, navodi se u analizi.
Dojče Vele ocenjuje da RiTE Ugljevik danas predstavlja “idealan primer kako se energetska politika u RS pretvorila u privatni biznis nekolicine ljudi, a ne instrument javnog interesa”.
Dodali su da je ruskom oligarhu Rašidu Serdarovu preko kompanije “Komsar enerdži” godinama ostavljena koncesija nad ključnim zemljištem i budućim kopovima, uz obećanja stotina miliona evra investicija.
“Realni rezultat su, međutim, rupa u bilansima i termoelektrana koja nema uglja ni za jednu smenu”, navodi se u analizi, uz ocenu da je, umesto da upravlja strateškim resursom, vlast pristala na model u kojem javno preduzeće snosi rizik, a privatni partner izvlači profit.
Ranije je između ruskog oligarha Rašida Serdarova i vlade RS dogovorena kupovina “Komsara” u ukupnom iznosu od 240 miliona kovertibilnih maraka (više oid 140 miliona evra).
Do sada je isplaćeno oko 180 miliona (viiše od 80 miliona KM), a indikativno je da u budžetu za 2026. godinu nije planirana isplata preostalog duga od 60 miliona maraka (više od 30 miliona evra).
Dojče Vele konstatuje da je “Komsar ogolio spregu vlasti, koncesija i partijskog kapitalizma“, napominjući da je Vlada RS godinama branila taj aranžman kao „strateško partnerstvo“, iako je bilo jasno da se radi o „klasičnom zarobljavanju javnog resursa“.
“U tom okviru, Ugljevik nije samo tehnološki problem, već politički projekat u kojem se energetska sigurnost svesno žrtvuje zbog interesa koncesionara bliskih vlastima”, ocenjeno je u analizi.
Dojče Vele dalje navodi da dok termoenergetski model “puca po šavovima”, RS se okreće litijumu, da švajcarska kompanija ArCore traži koncesiju na Majevici, obećavajući sirovine za nemačku industriju baterija, ali istovremeno izazivajući proteste u Tuzli i Semberiji zbog straha od zagađenja i „prodaje Majevice“.
“Na jednoj strani ugalj koji hrani propale termoelektrane, na drugoj litijum za kojim tragaju strani divovi poput ArCore i Rock Tech na Majevici. Aktivisti upozoravaju da se tu ne radi o pojedinačnim projektima, već o obrascu devastacije osetljivog ekosistema Jadar–Majevica, sa prekograničnim zagađenjem koje ne poznaje administrativne linije”, naglašeno je.
U Federaciji BiH jedna od ključnih infrastrukturnih investicija – Južna gasna interkonekcija, nastavlja Dojče Vele, godinama je stojala blokirana zbog političkog spora oko sedišta kompanije koja bi upravljala projektom.
Hrvatska strana insistirala je na novom preduzeću sa sedištem u Hercegovini, dok stranke sa sedištem u Sarajevu nisu odustajale od toga da posao preuzme postojeća javna kompanija BH-Gas.
Ističu da je američko preuzimanje projekta praktično preseklo višegodišnju blokadu, ali više kao geostrateški manevar nego kao rezultat domaćeg konsenzusa.
Sjedinjene Države nude razvoj gasovoda dužine do 170 kilometara i pristup LNG terminalu.
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković je ponudu američke strane ocenio kao izuzetno povoljnu, uz otvoreno priznanje da se domaći akteri teško mogu dogovoriti sami.
Dok Amerikanci nude rešenje za infrastrukturu, navodi se u analizi, Federacija BiH se istovremeno bori sa rastućom nezaposlenošću i odlaskom radne snage.
Najnoviji podaci Poreske uprave Federacije BiH potvrđuju pad zaposlenosti za više od 10 hiljada radnih mesta samo 2025. godine.
Proteklu godinu, ocenjuje Dojče Vele, u BiH su obeležile i koncesije, ali ne kroz pametno upravljanje resursima i prikupljanje naknada koje bi jačale budžete, već kroz nove finansijske udare po javne kase.
Ukazuje se da je „na naplatu ponovo došlo amatersko upravljanje državom“, iako će veliki deo javnosti tvrditi da se radilo o „vešto odrađenom poslu“ kroz koji je izvučeno 100 miliona maraka odštete.
„Kada smo dobili tu tužbu od Slovenaca, ja sam video da su vlasti RS napravile takve pravne greške da to ne bi uradio ni student druge godine prava“, rekao je tadašnji pravobranilac BiH Mlađen Mandić, opisujući i susret sa dvojicom predstavnika slovenačke kompanije Viadukt.
„Oni su nudili nagodbu, vansudsko poravnanje od milion evra da im se isplati kao odšteta“, kaže Mandić, navodeći da je taj zahtev odbijen.
Epilog je isplata slovenačkoj firmi je 100 miliona maraka (više od 50 miliona evra) po osnovu arbitražne presude.
Spor sa Viaduktom tako je, naglašava se u analizi Dojče Vela, “prerastao iz pravne sapunice u simbol nesposobnosti BiH da zaštiti vlastite interese”.
“Dug je narastao na više od 100 miliona maraka, dok istovremeno druge koncesije, posebno za obnovljive izvore energije, stoje zarobljene u raljama entitetskog nadmetanja”, konstatuje Dojče Vele.
U analizi se upozorava da su prognoze za 2026. godinu sumorne, bez radikalnog zaokreta u javnim politikama, uz ocenu da Južna gasna interkonekcija ima potencijal da stabilizuje snabdevanje Federacije BiH i podrži rast BDP-a, ali samo ako se uklopi u širu strategiju integracije elektroenergetskog sistema na nivou cele zemlje.
„Prirodni gas koji dolazi gasovodima je jedini isplativ. Južna interkonekcija ne spasava Bosnu. Naprotiv, platićemo ga četiri puta skuplje od postojećeg, jer se radi u ‘ukapljenom gasu’ (u tečnom stanju)“, kaže banjalučki ekonomista Zoran Pavlović.
Termoelektrane u RS nalaze se pred jasnim raskršćem, piše u analizi: “Ili će biti predmet ozbiljnih investicija i restrukturiranja, ili će njihovo nekontrolisano gašenje proizvesti još veće troškove i nestabilnost”.
Ocenje no je da litijumske koncesije , moraju biti ili odbačene ili redefinisane, tako da prioritet postane zdravlje stanovništva, zaštita životne sredine i stvarna dodatna vrednost za domaću ekonomiju.
“U suprotnom, BiH će ostati uhvaćena u matricu rudarske kolonije – zemlje koja svoje resurse prodaje u bescenje, a građanima ostavlja zagađenje, dugove i trajnu energetsku i socijalnu nesigurnost”, zaključuje Dojče Vele.
(Beta)
Dodaj komentar