Ekološka udruženja traže smenu čelnika Srbijavoda i Srbijašuma zbog upravljanja prirodnim dobrima

Gotovo 30 ekoloških udruženja i inicijativa podnelo je danas Vladi Srbije zahtev za ostavku ili razrešenje direktora Srbijavoda Gorana Puzovića i vršioca dužnosti direktora Srbijašuma Krsta Janjuševića, navodeći da je neophodno utvrditi odgovornost za nečinjenje i štetno postupanje u upravljanju vodama i šumama.

U zajedničkom saopštenju ocenjuju da ta dva preduzeća upravljaju ključnim prirodnim dobrima i da njihove odluke i propusti imaju dugoročne posledice po prirodu, bezbednost i kvalitet života građana. Kao razloge za zahtev navode niz nezakonitih radnji i propusta, među kojima su nepoštovanje pravosnažnih sudskih odluka u vezi sa Savskim nasipom, rizici po vodoizvorište i vodosnabdevanje u Surčinskom polju, izdavanje vodnih saglasnosti bez odgovarajućih uslova zaštite prirode i neadekvatan nadzor nad korišćenjem vodnog zemljišta.

Ekolozi tvrde i da su Srbijavode izdavale vodno zemljište u zakup, dok su zakupci menjali namenu i prirodne karakteristike zemljišta, gradili komercijalne objekte, nasipali i zatrpavali vodoplavna područja i lateralne kanale. Navode i da vodna inspekcija nije preduzimala delotvorne mere uprkos višegodišnjim prijavama i upozorenjima, kao i da su identifikovana staništa od značaja za evropsku ekološku mrežu Natura 2000 ozbiljno narušena.

U zahtevu se navodi i da su Srbijavode donosile planove vađenja rečnih nanosa bez potrebnih istraživanja i analiza uticaja na vodni režim, kao i da u više slučajeva nisu dostavljale potrebne podatke Direkciji za vode. Udruženja tvrde i da su godišnje količine vađenja nanosa utvrđivane bez bilansa nanosa, što, kako ističu, vodi u nadeksploataciju.

Posebno izdvajaju projekat brane sa akumulacijom „Svračkovo“, za koji navode da se realizuje na području za koje je pokrenut postupak zaštite Specijalnog rezervata prirode „Veliki Rzav“. Smatraju da je ozbiljan propust i to što, prema njihovim navodima, nije urađen obavezni Elaborat za određivanje posledica usled iznenadnog rušenja brane, kojim bi se utvrdile mere obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva.

Kada je reč o Timočkoj Krajini, ekološke organizacije tvrde da Srbijavode nisu sprovodile javne nabavke za sve poslove za koje zakon to nalaže, da su angažovale izvođače bez odgovarajućih licenci i da nisu preduzele hitne mere zaštite rečnih korita. Posebno navode da nije obezbeđen stroži nadzor nad ispuštanjem neprečišćenih rudarskih i otpadnih voda kompanije Serbia Zijin Mining/Copper, zbog čega su, kako tvrde, ugroženi Borska reka, Veliki Timok, Kriveljska i Brestovačka reka, kao i termalne i podzemne vode.

Za vršioca dužnosti direktora Srbijašuma Krstu Janjuševića navode da mu je zakonski mandat istekao 8. avgusta 2025. godine, a ističu i da to preduzeće upravlja sa gotovo 80 odsto šumskog fonda i najvećim brojem zaštićenih područja u Srbiji, ukupno 57. Po njihovoj oceni, sadašnji model upravljanja zasniva se na preteranoj eksploataciji, dok se šume tretiraju pre svega kao izvor drvne građe.

U saopštenju se navodi da je u proteklih 14 godina u Srbiji godišnje sečeno oko 3,1 milion kubnih metara drveta, a da je ta količina u 2025. porasla na 5,6 miliona kubnih metara. Za Srbijašume ističu da je obim seče porastao sa prosečnih 1,5 miliona na oko 1,8 miliona kubnih metara, dok je pošumljavanje na oko 2.000 hektara ocenjena kao nezadovoljavajuća dinamika, posebno uz podatak da je prošle godine opožareno više od 5.000 hektara.

„Ostavke su nužan prvi korak, ali odgovornost mora da obuhvati i utvrđivanje propusta i posledica po javna dobra. Promena funkcionera neće biti dovoljna ako se nastavi upravljanje koje ugrožava vode, šume i ljude“, poručila je Žaklina Živković iz Polekola, koji je jedan od potpisnika zahteva.

Zahtev je podnelo 29 udruženja i inicijativa, među kojima su Polekol, Odbranimo šume Fruške Gore, Društvo za zaštitu Rzava - Rzavljani, Zaštitimo reke Prijepolja, Tvrđava Smederevo, RERI, Ne damo vode Mionice, Akvila Bačka Palanka, SEOS, Marš sa Drine, Sačuvajmo planinske reke Kraljeva i Za naš kej.