Velika većina Evropljana želi snažnu, ujedinjenu i nezavisnu Evropu, ali sve više sumnja u mogućnost njenog ostvarivanja, pokazala je nova studija, prenosi Beta pozivajući se na Gardijan.
Istraživanje je obuhvatilo 5.800 ispitanika iz Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Poljske i Velike Britanije, uz analizu političkog i medijskog diskursa u 15 evropskih zemalja.
Čak 68 odsto ispitanih opisuje trenutnu situaciju kao "opšte pogoršanje ili gubitak normalnosti", dok samo 12 odsto govori o "evropskom buđenju i obnovi". Kao najveće izazove 43 odsto navodi rat, 33 odsto ekonomske pritiske, a 29 odsto potrebu za većom evropskom autonomijom. Istovremeno, 74 odsto smatra da se Evropa sa tim izazovima ne nosi dobro, dok 56 odsto veruje da je njena budućnost ugrožena.
Istraživanje pokazuje da problem nije nedostatak podrške evropskom jedinstvu. Gotovo tri četvrtine ispitanika ima snažnu viziju politički integrisane, bezbedne i prosperitetne Evrope, dok samo 13 odsto podržava manje Evrope ili raspad Evropske unije.
Istraživač Evropskog saveta za spoljne odnose Pavel Zerka ocenio je da građani i dalje žele jaču Evropu, ali da sve manje veruju da je takav cilj ostvariv. Prema njegovim rečima, evropskim liderima potrebni su konkretni dokazi da Unija može uspešno da rešava probleme, a ne samo velika obećanja.
Studija je birače podelila u četiri grupe: pozitivne, koji čine 19 odsto, negativne sa 39 odsto, nepovezane sa 12 odsto i nesigurne sa 31 odsto. Upravo nesigurni birači, koji podržavaju evropske vrednosti, ali sumnjaju u sposobnost EU da deluje odlučno, ocenjeni su kao ključni za budućnost evropskog projekta.
Zerka smatra da bi političari podršku toj grupi mogli da pridobiju pokazivanjem da zajedničko evropsko delovanje može da odgovori na probleme poput energetske bezbednosti, odbrane, klimatskih promena i troškova života.
Dodaj komentar