Trenutno, kako je naveo, u Beogradu ima oko 8.000 hotelskih soba, a smeštajne jedinice koje se grade su privatne investicije prema potražnji tržišta, ali i za dugoročno obavljanje te ugostiteljske delatnosti.
„Hoteli koji se danas grade nisu privremeno rešenje, već trajna investicija u budućnost Beograda i Srbije zbog organizovanja većih kongresa, jačeg poslovnog turizma, međunarodnih sportskih i kulturnih događaja“, rekao je Genov.
Ocenio je da će Beograd po broju smeštajnih jedinica biti spreman da prihvati goste za Ekspo.
„Gradi se hotel Interkontinental (InterContinental) Beograd, Mariot (Marriott) grupacija realizuje tri Moxy hotela, u završnoj fazi realizacije je i projekat Ritz-Carlton Beograd, koji se razvija na lokaciji bivšeg Hotela Jugoslavija, a van Beograda je u toku izgradnja Westin hotela u Vranjačkoj Banji“, rekao je Genov.
Istakao je da je interesovanje hotelijera za državne subvencije izraženo, posebno među malim i srednjim investitorima, te da precizne podatke vodi nadležno ministarstvo.
„Nezvaničan podatak od pre šest meseci je da se prijavilo oko devet investitora za te subvencije od 20 odsto“, kazao je Genov.
Rekonstrukcija hotela Slavija, se prema njegovim rečima, odvija planiranom dinamikom pa očekuje da objekat bude završen do kraja 2026. godine.
Na pitanje o projektu brodovi-hoteli, Genov je kazao da o tome ima samo informacije iz medija, ali da pretpostavlja da su zamišljeni kao „privremeno i fleksibilno“ rešenje tokom trajanja Ekspo izložbe.
„Reč je o iznajmljenim kapacitetima uz privatno finansiranje. Kao dopunsko rešenje, ideja je dobra, ali ne može zameniti klasične hotelske kapacitete“, naveo je Genov.
Komentarišući šta će biti sa novoizgrađenim smeštajnim jedinicama nakon izložbe Ekspo, Genov je kazao da neće „propasti“, jer i da nema Ekspa, Beograd treba da ima oko 10.000 smeštajnih jedinica.
„Za Ekspo ovakve prirode je potrebno 20.000 smeštajnih jedinica u hotelima za takvu manifestaciju. Međutim, mi imamo veliki broj hotelskih soba i u privatnom aranžmanu, koji su isto visokog kvaliteta“, rekao je Genov.
Naveo je da će privremeni smeštajni kapaciteti, ukoliko budu korišćeni tokom Ekspo izložbe, biće uklonjeni ili prenamenjeni u skladu sa planskim dokumentima, bez negativnih posledica po tržište.
„Time se obezbeđuje da nakon Ekspa ne dođe do viška kapaciteta, već do uravnoteženog i funkcionalnog tržišta. Ekspo treba posmatrati kao katalizator dugoročnog razvoja, a ne kao jednokratan događaj“, ocenio je Genov.
Po njegovim rečima, Srbija danas raspolaže sa 441 kategorisanim hotelom, koji ukupno imaju 22.834 hotelske smeštajne jedinice, a da Beograd ima oko 120 kategorisanih hotela sa oko 8.000 hotelskih soba.
„U strukturi hotelske ponude dominiraju hoteli tri zvezdice (140) i četiri zvezdice (202 hotela), jer odgovaraju najvećem delu tražnje domaćih i stranih gostiju. Ono što nedostaje su hoteli najviše kategorije, odnosno hoteli sa pet zvezdica, kojih ima 17, kao i specijalizovani kongonresni hoteli, spa i zdravstveni hoteli, zbog visokih investicionih troškova i dužeg perioda povraćaja ulaganja“, objasnio je on.
Kada je reč o radnoj snazi, Genov je istakao da postoji problem, jer hotelima fale kadrovi svih kategorija, od nižih do menadžmenta i dodao je da su razlozi za to emigracija, sezonski rad i nedovoljna atraktivnost zanimanja.
Rešenje tog problema kako je rekao je u sistemskom obrazovanju, kontinuiranim obukama, unapređenju uslova rada i jačanju ugleda profesije.
„Deo radne snage se uvozi iz regiona i azijskih zemalja poput Indije, Nepala, Šri Lanke i Filipina. To je kratkoročno rešenje, dok dugoročni fokus mora biti na razvoju domaće radne snage“, kazao je Genov.
Ocenio je da je ova godina za hotelsku industriju bila stabilna, ali i „izazovna“.
„Nakon snažnog postpandemijskog oporavka, sektor je ušao u fazu konsolidacije. Ostvaren je dobar turistički promet, ali su hotelijeri istovremeno bili suočeni sa rastom troškova energije, radne snage i inputa“, objasnio je on.
Dodao je da su hoteli, koji su ulagali u kvalitet usluge, efikasnost i modernizaciju poslovanja, uspeli da zadrže dobru popunjenost i stabilne poslovne rezultate.
Naveo je i da je turistička sezona ove godine u Srbiji bila slabija u odnosu na prošlu godinu, zbog kako je rekao, ukupne situacije u svetu i zemlji.
Prema njegovim rečima, turisti su ove godine najviše birali planinske i banjske destinacije, a dok su posete gradovima bile manje.
„Najtraženiji su hoteli četiri zvezdice, jer nude najbolji odnos cene i kvaliteta. Takođe, primetan je rast interesovanja za brendirane i boutique hotele, naročito u većim urbanim sredinama“, rekao je Genov i dodao da od stranih turista prednjače Turci, Bugari, Rumuni i Grci.
(Beta)
Dodaj komentar