Jovanov: Pravosudni zakoni prošli kompletnu proceduru u skladu sa Poslovnikom

Jovanov je naveo da se u Ustavu Srbije kao prvi ovlašćeni podnosilac zakona navodi narodni poslanik i naveo da se cela kampanja, koja je vođena u vreme skupštinske rasprave, odnosila na to zašto je poslanik Uglješa Mrdić podneo zakone i da li je dovoljno stručan za to.

''Zamislimo da je Uglješa Mrdić zemljoradnik i narodni poslanik. Jel ima pravo da podnese zakon koji se tiče bilo čega u državi Srbiji? Ima. Zato što mu to pravo daje Ustav. Nigde ne piše da narodni poslanik može da predlaže zakone samo iz oblasti za koje je kvalifikovan'', rekao je Jovanov u ''Uranku'' na K1 televiziji.

Naveo je da od momenta kada je Mrdić podneo set pravosudnih zakona do njihovog usvajanja nije čuo šta je tačno neustavno u tom procesu.

Na pitanje zašto su zakoni usvojeni po hitnom postupku i da je to jedna od zamerki, Jovanov je rekao da hitnost postupka znači da zakon može da bude stavljen na dnevni red skupštine i pre protoka 15 dana od kada je predat.

''Ovi zakoni su 22. decembra predati, a sednicu smo počeli 14. januara. Prošlo je mnogo više od 15 dana'', rekao je Jovanov.

Kada je reč o primedbi da nije bilo javne rasprave o zakonima, što je bila zamerka i predsednika Srbije, Jovanov je pojasnio da, kada poslanik predlaže zakon, nije obavezan da saziva javnu raspravu ni javno slušanje.

''Predsednik je u pravu jer bismo, da smo održali javnu raspravu i išli na javno slušanje, izbili argument onih koji ovo napadaju i razvodnjavaju priču da sada pričamo o tehničkim stvarima koje su nebitne'', rekao je Jovanov.

Komentarišući izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da je greška što od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatraženo mišljenje o zakonima, Jovanov je rekao da je Mrdić to predložio, da su se VŠ i VST izjašnjavali na neki način i da su poslanici dobili njihov stav.

Na pitanje o reakciji portparola Evropske komisije Gijoma Mersija da su izmene zakona pripremljene u žurbi i bez konsultacija sa svim zainteresovanim stranama kao što su EK i Venecijanska komisija, Jovanov je ironično odgovorio da onda EK treba da promeni Ustav Srbije i da narodni poslanik više ne može da predlaže zakone.

''I da tu stvari budu načisto. Ako ćemo takvu državu, nema problema, nek nam Evropska unija propiše Ustav'', rekao je Jovanov.

Dodao je da najavljeni ''tihi štrajk'' sudija tumači kao nastavak borbe da ostane neki ''plamičak'' obojene revolucije i dodao da nije video ništa utemeljeno u njihovim zamerkama.

''Nisam video šta konkretno nije u skladu sa Ustavom. Ako su neustavne promene, da vidimo šta je neustavno. Procedura ne može da bude neustavno, već materijano pravo i to je ono što ceni Ustavni sud'', rekao je Jovanov.

Na pitanje da prokomentariše to što Zagorka Dolovac saziva sastanak sa glavnim tužiocima i povodom izmena Zakona o javnom tužilaštvu, a da predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić da pravosuđu preti ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, Jovanov je rekao da to nigde ne piše i da je plasirana laž o tome.

''To nije tema nijednog zakona. Oni su pokazali da su toliko nesposobni, da se ne bi ni primetilo da sutra budu ukinuti. Ali oni nisu tema, ovim zakonima to niko nije predvideo, ništa se nije promenilo u njihovom funkcionisanju osim što je Zagorki Dolovac oduzeto pravo da raspoređuje poslušnike i da im daje pet puta veće plate nego što imaju inače'', rekao je Jovanov.

Na pitanje o tome da je zatraženo mišljenje Venecijanske komisije i kome će ono biti relevantno, Jovanov je rekao da je ta komisija i za ustavne promene koje se tiču pravosuđa davala suprotne stavove od onoga što je usvojeno i da je Dolovac dato više vlasti od onoga što je tražila Komisija.

''Videćemo šta će Venecijanska komisija da radi pa ćemo se u skladu sa tim odrediti'', kazao je Jovanov.

Dodao je da Dolovac okuplja tužioce da postave pitanje ustavnosti usvojenih zakona ističući da isti oni koji ne sprovode odluke Ustavnog suda traže mišljenje tog suda o nekom drugom predmetu.

Jovanov je rekao da Dolovac i njoj lojalni tužioci potpuno urušavaju pravnu državu i vladavinu prava tako što odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda koji se tiče izbora za Visoki savet tužilaštva.

To je mnogo veći problem od onoga o čemu oni govore, to je direktan atak na hijerarhiju pravnih akata i sprovođenje sudskih odluka. Nezamislivo je da tužilaštvo neće da sprovede odluku Ustavnog suda'', kazao je Jovanov i naglasio da država ima sve mehanizme da sprovede sve svoje odluke.

Jovanov je rekao je Dolovac postala deo obojene revolucije, jer je svojim nečinjenjem dovela do toga da ljudi koji direktno krše zakon ne procesuiraju ili se akti tužilšatva pišu tako da budu što pre pušteni na slobodu.

Dodao je da Dolovac ni na koji način nije obaveštavala javnost šta se dešava u predmetu nadstrešnica.

''Prošlo je više od godinu dana, nisu održali nijednu konferenciju za štampu da javnosti daju odgovore ko će i kada da odgovara. Javnost je uznemirena, a tužilaštvo ćuti sve vreme i tako pravi 'plodno tle' za spekulacije, medijska suđenja i medijske poternice. Na taj način je itekako uzečla učešće u obojenoj revoluciji'', rekao je Jovanov i dodao da veruje da Dolovac neće ostati na toj funkciji do kraja mandata koji joj ističe 2028. godine.

Komentarišući posetu evroparlamentaraca i izjave evropskih zvaničnika o situaciji u Srbiji, Jovanov je istakao da politički oponenti vlasti u Srbiji sebe pokušavaju da predstave kao da su oni ugroženi, kako bi se dodvorili strancima kojima odgovaraju nemiri u zemlji i kako bi od njih dobili što više finansijskih sredstva.

"Dakle, ovde je najveća građanska hrabrost reći da podržavate predsednika Vučića i njegovu politiku, zato što posle toga sledi 'topli zec' na društvenim mrežama i svuda ostalo. Tako da nemojte, molim vas, te priče kako su oni jadni, ugroženi i tako dalje. To je da se povećaju grantovi, da mi skratimo priču", rekao je Jovanov.

Dodao je da mu je jasno da je interes nekih evropskih predstavnika da Srbija ne bude stabilna, ali da ne razume one unutar zemlje koji takav stav podržavaju i u tome učestvuju.

"Ja ne krivim nikada strance za ono što oni pokušavaju da ostvare. Nisu oni krivi. Rade u skladu sa interesima svojih zemalja. Oni žele da imaju kontrolu nad nekim procesima u zemlji. Žele scenario kao što se dešava u nekim zemljama Evropske unije, da u sred kampanje kažete da je podneta krivična prijava protiv tog i tog i da zbog toga što je podneta krivična prijava više ne može da bude kandidat za gradonačelnika, za predsednika ili ne znam ništa", naveo je Jovanov.

Na pitanje da prokomentariše tvrdnje da država "tlači" sve one koji su protiv vlasti i da u Srbiji vlada diktatura, Jovanov je istakao da su u Srbiji "potlačeni" samo oni koji imaju drugačije mišljenje od tog.

"To ne moram biti ja, ja se osećam apsolutno superiorno u odnosu na njih, ali to mogu biti, recimo, roditelji dece koji kažu da deca treba da idu u školu, ništa više od toga. Onda ti roditelji i njihova deca prolaze kroz neviđene uvrede, zlostavljanja, targetiranja i sve ostalo", naveo je Jovanov.

Kada je reč o tvrdnjama da u Srbiji vlada diktatura, Jovanov je upitao u kojoj to diktatorskoj zemlji može o diktaturi da se priča javno u medijima.

Naveo je da se od nevladinih organizacija i opozicije, prilikom posete evroparlamentaraca, moglo čuti da vlast vrši represiju i politička hapšenja i pojasnio da nije političko hapšenje kada se traži odgovornost od nekoga ko krši zakon i planira državni udar.

"Nisu politička hapšenja kada ljudi poput Mile Pajić pokušavaju državni udar i pokušavaju i planiraju da ubijaju ljude u Beogradu na protestu 15. marta i zbog toga moraju da odgovaraju. Nisu to politička hapšenja.

Politička hapšenja su kada kažete 'ja podržavam ovu stranku i onu stranku' i onda vas zbog toga bace u zatvor. To je političko hapšenje", rekao je Jovanov.

Istakao je da je sramotno što su na sastanku sa evroparlametarcima predstavnici opozicije tražili da ne daju više novac građanima, nego njihovim medijima i njihovim nevladinim organizacijama.

"To treba da bude jasno građanima, nema para za škole, bolnice ili domove zdravlja koji bi mogli da budu izgrađeni kroz finansiranje od strane Evropske unije, nego da sve ide za njihove nevladine organizacije i medije. I ok. To je njihov program, pa neka građani o tome odluče kada dođe vreme", naveo je Jovanov.