Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović izjavio je da Podgorica nije dobila nijedan formalni zahtev Zagreba za vojnu imovinu vrednu više od 2,7 milijardi dolara, o kojoj je govorio hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman.
Krapović je za TV Vijesti rekao da Crna Gora nema dugovanja prema Hrvatskoj i da se takav zahtev ne nalazi ni u jednom dokumentu koji je do sada zvanično dostavljen Podgorici. Prema njegovim rečima, stav Zagreba za sada je iznet samo kroz javnu i političku izjavu, mada nije isključeno da bi mogao biti formalizovan.
O tom pitanju bi trebalo da bude reči na sastanku predstavnika dve države 9. oktobra u Zagrebu, gde će Krapović predvoditi crnogorsku delegaciju. Jedna od glavnih tema biće status školskog broda „Jadran“ i druga pitanja sukcesije vojne imovine bivše Jugoslavije.
Krapović je ponovio da Crna Gora ne menja stav da „Jadran“ pripada njoj, ali da je spremna za zajedničke obuke i druge oblike saradnje sa Hrvatskom. Istovremeno, odbacio je mogućnost da brod plovi pod dve zastave.
Grlić Radman je početkom oktobra rekao da Hrvatska, osim „Jadrana“, potražuje i drugu vojnu imovinu čija vrednost premašuje 2,7 milijardi dolara. Naveo je da Zagreb poseduje dokumentaciju, uključujući mape i druge materijale iz procesa sukcesije, kojima će potkrepiti svoje zahteve.
Na izjave hrvatskog ministra reagovao je i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, ocenivši da zahtev za imovinu te vrednosti nije realan. On je poručio da otvorena bilateralna pitanja ne bi trebalo da uspore evropske integracije Crne Gore i pozvao Podgoricu i Zagreb da se usmere na pitanja od zajedničkog interesa.
Odnosi dve države već duže su opterećeni sporovima koji se odnose na nasleđe raspada Jugoslavije. Među njima su pitanje „Jadrana“, morska granica na Prevlaci, obeštećenje bivših hrvatskih zatočenika iz Morinja, potraga za nestalima, procesuiranje ratnih zločina i imovinski zahtevi hrvatskih državljana.
Hrvatska je u julu saopštila da rešavanje tih pitanja smatra važnim za završetak pristupnih pregovora Crne Gore, dok su odnosi dodatno pogoršani nakon što je crnogorski parlament 2024. usvojio rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu, što je Zagreb ocenio kao neprihvatljiv politički potez.
Dodaj komentar