Udruženje pacijenata LIPA upozorilo je da Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u dostupnosti inovativnih terapija za hematološke malignitete. Od oko 110 inovativnih lekova uvrštenih na Listu lekova od 2016. godine, za ove bolesti u Srbiji je, prema podacima udruženja, uvedeno svega šest.
LIPA, koja okuplja obolele od limfoma, hronične limfocitne leukemije (HLL) i mijeloproliferativnih neoplazmi (MPN), povodom 20 godina rada objavila je knjigu „20 godina, 20 priča“, u kojoj pacijenti i njihove porodice govore o dijagnozi, lečenju i životu sa bolešću.
Prema podacima udruženja, u Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 2.800 hematoloških maligniteta, dok oko 1.100 ljudi premine. Poseban problem predstavlja difuzni B-krupnoćelijski limfom (DBKL), za koji od osnivanja LIPE nijedan inovativni lek nije stavljen na Listu lekova, iako je EMA odobrila devet takvih terapija. Nemačka i Austrija obezbeđuju svih devet, Slovenija sedam, a Grčka i Bugarska šest.
DBKL se godišnje dijagnostikuje kod oko 350 do 450 ljudi u Srbiji, a LIPA navodi da se kod 40 do 50 odsto pacijenata bolest vrati ili ne reaguje na početnu terapiju. Kod hronične limfocitne leukemije, od četiri inovativna leka koje je odobrila EMA, Srbija nema nijedan na Listi, dok Slovenija obezbeđuje sva četiri.
LIPA je pozvala nadležne da hematološki maligniteti budu prioritet prilikom narednog proširenja Liste lekova, posebno kada je reč o DBKL-u, Hočkinovom limfomu, HLL-u i policitemiji veri.
Zakonska zastupnica udruženja Maja Marković ocenila je da bi pravovremeno uvođenje inovativnih terapija moglo da smanji smrtnost, poboljša kvalitet života i dugoročno smanji troškove zdravstvene zaštite.
Dodaj komentar