U nacrtu dokumenta u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imala uvid zemlje kandidati, među kojima je i Srbija, pozivaju se da iskoriste priliku i da preduzmu sve neophodne korake kako bi ubrzale put ka EU.
Napominje se da proces proširenja mora biti održan na osnovu kriterijuma iz Kopehagena, uspostavljenih principa i metodologije i ističe da će napredak zemalja koje teže pridruživanju nastaviti da se procenjuje na osnovu zasluga.
U nacrtu dokumenta ističe se i da Savet očekuje da se svi partneri u potpunosti usklade sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere.
Od Srbije se, kako je preneo RTS iz Brisela, očekuje da značajno ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku.
Podseća se na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će se Savet EU naknadno „vratiti ovoj temi a osnovu ostvarenog dodatnog napretka Srbije, pre svega u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, u skladu sa pregovaračkim okvirom i sa izveštajem o napretku za 2025. godinu“.
U nacrtu dokumenta, u koji je RTS u Briselu imao uvid, a koji bi još mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU poziva na ublažavanje tenzija i duboke polarizacije u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava.
Od Beograda i Prištine se očekuje da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji, dogovoren u Ohridu 2023. godine.
Savet ministara u nacrtu zaključaka navodi i zabrinutost zbog dodeljivanja srpskih pasoša državljanima Rusije po ubrzanoj proceduri, ocenjujući da to predstavlja potencijalnu bezbednosnu pretnju za EU.
U tekstu se pozdravlja činjenica da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže „na rečima i delima“. „Potrebno je da Srbija pokaže jaku političku volju i doslednost u primeni reformi i da komunicira objektivno i nedvosmisleno o EU“, navodi se.
Povodom masovnih protesta u Srbiji, Savet EU naglašava da sloboda okupljanja treba da bude ojačana i da treba osigurati bezbednost novinara kao i da „izveštaji o nasilju i preteranoj upotrebi sile tokom protesta zahtevaju temeljnu i nepristrasnu istragu“.
EU poziva Srbiju da de-eskalira tenzije i „prevaziđe duboku polarizaciju u društvu“ kroz uspostavljenje uslova za „inkluzivni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo“.
U nacrtu zaključaka se izražava „žaljenje zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja“ i naglašava značaj zaštite svih temeljnih prava, uključujući slobodu medija i prava manjina.
EU pozdravlja usvajanje medijskih zakona, ali ujedno naglašava da je važno primeniti zakone „u slovu i duhu“. Srbija je pozvana da brzo dovrši imenovanje članova Saveta REM-a, a od vlasti se očekuje aktivno angažovanje u borbi protiv svih oblika dezinformacija i spoljnih manipulacija.
„Srbija treba da obezbedi istinski podsticajno okruženje za civilno društvo, medije i akademske slobode“, dodaje se.
Savet ministara EU ocenjuje da u oblasti pravosuđa nije bilo nikakvog napretka, dok je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Beograd je pozvan da ubrza reforme i ostvari konkretne i opipljive rezultate u vladavini prava, a da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24.
Savet pozdravlja usvajanje dopuna zakona o Jedinstvenom biračkom spisku i naglašava važnost njegove „pravilne primene, pre svega kroz reviziju biračkog spiska“. Srbija se snažno ohrabruje da usvoji sve preostale preporuke ODIHRa i Saveta Evrope o izbornom procesu.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Savet EU ističe da će napredak u EU integracijama obe strane zavisiti od pune primene svih obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o impementaciji iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma, bez odlaganja i preduslova.
Savet navodi da je unutrašnja politička situacija u Srbiji i na Kosovu bila izazov za napredak u dijalogu i žali što obe strane nisu u celini primenile nekoliko postignutih dogovora.
„Od Srbije očekujemo da primeni postignute dogovore tako što će započeti sa priznavanjem dokumenata i simbola u skladu sa sporazumom iz 2023. godine, kao i da se uzdrži od protivljenja članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, u skladu sa članom 4 sporazuma“.
Status školstva, zdravstva i drugih struktura koje podržava Srbija, treba da bude rešen na koordinisan i transparentan način, u skladu sa dijalogom.
Zaključci naglašavaju očekivanje da će se Srbi reintegrisati u prištinske institucije na svim nivoima, uključujući sudstvo i policiju.
Savet ministara navodi „duboku zabrinutost jer Srbija nije ispunila očekivanja o odgovornosti za nasilni napad na kosovsku policiju“ u Banjskoj u septembru 2023 godine.
„Duboko žalimo zbog nedovoljne reakcije Srbije u ovom pogledu, kao i zbog narušavanja procedura u dijalogu vezanih za pravosuđe i međusobnu pravnu pomoć“, dodaje se.
(Beta)
Dodaj komentar