Seizmološkinja sa Rudarsko-geološkog fakulteta Ana Mladenović izjavila je danas da zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali da njihova pojava nije neočekivana, naglašavajući da desetak zemljotresa koji su registrovani tokom prve nedelje maja nisu uvod u jači zemljotres.
Mladenović je za Tanjug objasnila da područje Bezdana u severozapadnoj Bačkoj, gde se dogodio najjači magnitude 4,1 stepen po Rihteru pripada Panonskom basenu i seizmički je najmanje aktivno u Srbiji, pre svega zato što je najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije - Jadranske obale, Karpata i Grčke.
"Rasedi koji tamo generišu zemljotrese nalaze se duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući", rekla je ona.
Mladenović je naglasila da su slabiji zemljotresi koji su se javili nakon onog u Bezdanu tipični naknadni udari, jer se, kako je objasnila energija oslobođena glavnim zemljotresom preraspodeljuje na okolne rasede i može izazvati manje potrese.
"U Srbiji, kada nakon zemljotresa magnitude četiri ili pet usledi serija slabijih udara, to uglavnom znači smirivanje tla", objasnila je seizmološkinja.
Mladenović je podsetila i da svi zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori.
"Zemljina kora može da akumulira samo određenu količinu energije. Kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja i tada nastaje zemljotres. Nekada se energija oslobađa bez potresa koje ljudi mogu da osete, ali kada su pomeranja duž raseda veća, dolazi do seizmičkih udara, navela je ona.
Dodala je i da je precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa i dalje nemoguće, ali da seizmolozi mogu da procene potencijalnu seizmičku opasnost u naredne dve godine na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda.
"Mi pratimo geološke procese koji dovode do formiranja zemljotresa, odnosno kretanja blokova Zemljine kore duž raseda, aktivnost raseda i njihove dimenzije. Na osnovu toga možemo da procenimo koliki zemljotres određeni rased može da generiše, ali ne i kada će se tačno dogoditi", rekla je Mladenović.
Ona je govoreći o šteti koju može da izazove zemljotres poput onog koji se dogodio na severu Srbije, kazala da su oštećenja uglavnom posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje.
"Savremeni objekti u Srbiji projektuju se uzimajući u obzir seizmičnost područja i očekivano ubrzanje tla tokom zemljotresa. Problem nastaje kod starijih građevina ili kada se ne poštuju građevinski standardi", istakla je ona.
Mladenović je dodala i da se zgrade projektuju za određeni intenzitet zemljotresa, a intenzitet nam govori koliko ćemo mi taj zemljotres da osetimo na površini.
Kako je dodala, magnituda nekad čak i manja, ako je lokalno tlo drugačije, može da iazove veći intenzitet.
Naglasila je i da u Srbiji nikada nije instrumentalno registrovan zemljotres koji ima magnitudu veću od šest, precizirajući da je najjači naš instrumentalno registrovani zemljotres bio na Kopaoniku 1980. i da je imao magnitudu 5,9.
Ona je ukazala i na značaj edukacije stanovništva o pravilnom ponašanju tokom zemljotresa.
"Kod nas ne može da se dogodi zemljotres koji bi masovno rušio objekte, ali ljudi mogu sami sebi da naprave problem ako paniče, odnosno trče niz stepenice, ulaze u lift ili pokušavaju da iskaču kroz prozor... Najvažnije je ostati pribran i sačekati da potres prođe", poručila je seizmološkinja.
Mladenović je podsetila da su Turska, Grčka, Italija i područje Jadrana znatno aktivniji od Srbije zbog sudaranja Afričke i Evroazijske ploče.
Ona je naglasila i da nema naučnih dokaza da je poslednjih godina broj velikih zemljotresa u svetu povećan.
"Geološki procesi na Zemlji danas su isti kao pre više desetina hiljada godina. Nije povećana seizmička aktivnost, već interesovanje javnosti i brzina širenja informacija" rekla je ona.
Na pitanje da li čovek može da utiče na pojavu zemljotresa, seizmološkinja je odgovorila da su takve tvrdnje "u domenu naučne fantastike".
"Čovek može izazvati veoma male potrese, poput onih tokom miniranja u rudnicima, ali ne i razorne zemljotrese. Za tako nešto bila bi potrebna ogromna količina energije usmerena duboko u Zemljinu koru, što je izvan naših mogućnosti", zaključila je Mladenović.
Dodaj komentar