Tramp je prošle nedelje izvršio intenzivan pritisak na pet republikanskih senatora koji su se pridružili demokratama kako bi mu uskratili ovlašćenja, a dva su popustila pod pritiskom, te nije prošlo ograničenje ovlašćenja predsednika.
Ipak, tek je potpredsednik SAD DŽ. D. Vens pretegao u odnosu snaga u Senatu od 50-50 glasova za i protiv republikanskog predloga za odbacivanje zakona o ograničenju ovlašćenja.
Ishod glasanja koji je postignut tek na tako visokom nivou, pokazao je u najmanju ruku da Tramp i dalje ima kontrolu nad velikim delom svoje Republikanske stranke, ali je veoma mali broj glasova u prilog njemu pokazao i rastuću zabrinutost u Kongresu SAD – parlamentu zbog agresivnih ambicija predsednika u spoljnoj politici.
Demokrate su izazvale debatu o tome pošto su američke trupe zarobile venecuelanskog lidera Nikolasa Madura u iznenadnom noćnom napadu početkom ovog meseca.
„To je bio jedan od najuspešnijih napada u istoriji, a oni nalaze način da mu se suprotstave. To je prilično neverovatno. I šteta je“, rekao je Tramp u utorak i uz to je uvredio nekoliko republikanaca koji su podržali zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja.
Glasanje o ratnim ovlašćenjima šefa države je dobilo nov politički značaj, jer Tramp preti vojnom akcijom za preuzimanje Grenlanda.
Zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja predsednika, čak i da je prošao u Senatu, praktično nije imao šanse da stupi na snagu jer bi ga na kraju morao potpisati sam Tramp. Ali to je bio test lojalnosti Republikanske stranke predsedniku i pokazatelj koliko je Senat kojim dominiraju republikanci, spreman dati Trampu slobode da koristi vojsku u inostranstvu.
Po Ustavu, samo Kongres ima pravo da objavi rat, ali američki predsednici su dugo široko tumačili svoja ovlašćenja da bi koristili silu američke vojske širom sveta.
S druge strabe je taj predsednički manir od Drugog svetskog rata koristio Kongresu SAD da izbegava odgovornost za ratove i da sav rizik svalljuje na predsednike, kazao je profesor Državnog univerziteta Ohaja, Piter Mansur, vojni istoričar i penzionisani pukovnik američke vojske sa višestrukim borbenim misijama.
Mansur je rekao da „političari imaju tendenciju da izbegavaju odgovornost za bilo šta – ali onda vas to uvlači u večne ratove“.
Tramp je tako koristio niz pravnih argumenata za svoju kampanju protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura koga su američke snage početkom januara zarobile i odvele u SAD da bi mu se sudilo zbog „narko-terorizma“.
Dok je gradila pomorske snage na Karibima i uništavala brodove koji su navodno prevozili drogu iz Venecuele, Trampova administracija je koristila ratna ovlašćenja u okviru „globalnog rata protiv terorizmaa“ tako što je narko-kartele proglsila terorističkim organizacijama, a kada zarobila Madura rekla je da je to bila samo „policijska operacija“ radi izručenja predsednika Venecuele da bi mu se sudilo po optužnici u SAD koja je na snazi još od 2020. godine.
Poslanici, uključujući značajan broj republikanaca, uznemireni su Trampovim nedavnim spoljnopolitičkim govorom: poslednjih nedelja je obećao da će SAD „voditi“ Venecuelu godinama, pretio vojnom akcijom radi preuzimanja Grenlanda i poručio Irancima koji protestuju protiv svoje vlasti da im „pomoć stiže“.
Visoki republikanci pokušali su da smire odnos Trampa i Danske, saveznice u NATO-u čija je Grenland poluautonomna teritorija. Ali danski zvaničnici su u sredu izašli sa sastanka sa potpredsednikom DŽ. D. Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom rekavši da i dalje postoji „fundamentalno neslaganje“ o Grenlandu.
Lider opozicionih demokrata u Senatu Čak Šumer je rekao da Trampova nedavna agresivnost predstavlja „opasan pomak ka beskrajnom ratu“, a više od polovine Amerikanaca smatra da je Tramp „otišao predaleko“ koristeći američku vojsku za intervencije u drugim zemljama, pokazala je nova anketa AP-NORC.
(Beta)
Dodaj komentar