Posle smene vlasti na izborima u Srbiji, u Briselu raste očekivanje da bi nova, proevropska vlada u Beogradu mogla da odblokira zastoj na putu zemlje ka Evropskoj uniji, piše Politiko pozivajući se na zvaničnike Evropske komisije i diplomate iz EU.
Prema navodima briselskog portala, među zaposlenima u Komisiji zaduženim za proširenje vlada optimizam, a jedan zvaničnik je nedeljne izbore nazvao mogućom prekretnicom. Sagovornici su govorili anonimno.
Ambasadori EU danas razmatraju predlog Komisije o demokratskim garancijama u budućim ugovorima o pristupanju. Iako je u fokusu Crna Gora, diplomate navode da bi, s obzirom na razvoj događaja u Srbiji, mogla da se otvori i ta tema.
Kao sledeći test pominje se izveštaj Komisije o proširenju, koji treba da bude objavljen sledeće nedelje. Taj dokument trebalo bi da pokaže koje kriterijume Brisel očekuje od nove vlade u Beogradu kako bi kandidatura Srbije napredovala.
Srbija je na evropskom putu u zastoju od 2021. godine. Komisija smatra da je Beograd tehnički spreman za otvaranje pregovaračkog klastera o konkurentnosti i rastu, ali se tome protivi više članica, među kojima su Holandija, Belgija, Švedska i Hrvatska, uz obrazloženje da su problem demokratsko nazadovanje i sloboda medija.
Dva zvaničnika Komisije ocenila su da bi proevropska vlada mogla da promeni raspoloženje u državama članicama i približi Srbiju članstvu u Uniji, ali je jedan diplomata upozorio da je to i dalje neizvesno. On je rekao da bi svaka pozitivna promena bila dobrodošla, ali da tek treba videti kako će se situacija razvijati.
Studentska lista, koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, u svom programu sadrži elemente koji upućuju na evropski put i zbog toga je dobro prihvaćena u Komisiji. Ipak, još nije saopšteno ko će voditi novu vladu, a svaki napredak ka EU zavisio bi od sprovođenja reformi.
U Briselu se, međutim, računa i na to da bi buduća vlast mogla da bude skeptična prema ranijoj ulozi Unije u odnosima sa Beogradom. Lekar i predavač Jugoslav Gašić, koji je izabran sa Studentske liste, rekao je za Politiko da je Aleksandar Vučić godinama bio jedini sagovornik Brisela i da je ignorisao zakone, uključujući Ustav, dok je, kako je naveo, prvenstveno štitio sopstvene, a ne interese Srbije.
Gašić je istakao da članstvo u EU nije navedeno kao neposredan cilj u programu Studentske liste, ali je poručio da Srbija ne želi izolaciju. Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora beogradskog Centra za evropske politike, ocenio je da je EU godinama slušala poruke da nema alternative režimu u Srbiji i da bi ignorisanje uzroka demokratskog nazadovanja moglo da naruši kredibilitet Unije.
Prema podacima CEP-a, gotovo 42 odsto građana Srbije veruje da je EU više zainteresovana za svoje političke i ekonomske interese u regionu nego za unapređenje demokratije i vladavine prava. Na pobedu Studentske liste čestitali su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, poručivši da će sarađivati na budućnosti Srbije u EU. Evrokomesarka Marta Kos ocenila je da je srpski narod dao snažan mandat za promene, dok je evroposlanik Helmut Brandšteter pozvao da se pregovori sa Srbijom nastave što pre.
