U Japanu poslednjih godina posluju kompanije i advokatske kancelarije koje nude uslugu zamene pri davanju otkaza.
One u ime zaposlenih koji ne žele da se suoče sa svojim nadređenima stupaju u kontakt s firmom i rukovodstvu prenose njihovu želju da odu, te pregovaraju o uslovima kao što su otpremnina i neiskorišćeni slobodni dani, piše RTS.
U Zemlji izlazećeg sunca poslednjih godina cveta neobičan novi tip uslužne delatnosti ili profesije - zamenik za davanje otkaza. Reč je specijalizovanim kompanijama i advokatskim kancelarijama koje radnika koji želi da dâ otkaz odmenjuju u tom (neprijatnom) činu.
One će za relativno skromnu novčanu nagradu od 120 do 150 evra u ime zaposlenog koji ne želi da se licem u lice suoči sa pretpostavljenima otići u firmu, nadređenima preneti njegovu želju da se povuče sa dužnosti, utvrditi činjenice vezane za uslove raskida radnog ugovora i, ako je potrebno, izvršiti pregovore u vezi s konkretnim pitanjima kao što su datum prestanka radnog odnosa ili iznos otpremnine. One će time nezadovoljnog radnika poštedeti rasprava i stresa koji bi inače bili neizbežni u takvoj situaciji.
Usluga zamene pri davanju otkaza, inače, deo je šireg društvenog trenda prebacivanja neugodnih ličnih obaveza koje prouzrokuju anksioznost i potištenost na profesionalce. (Profesionalni rastavljači na moralnim marginama japanskog društva koji su specijalizovani za rešavanje problema vezanih za međuljudske odnose (Japan, agencije za izvinjavanje).
Ko su klijenti?
Istraživanja pokazuju da se u 2025. godini oko pet odsto radnika koji su sami dali otkaz obratili za pomoć zamenicima i mada se ta proporcija može učiniti zanemarljivom, u Japanu, koji ima 62 miliona radnika, taj broj je znatan i kompanije koje se bave zamenom ponekad imaju hiljade klijenata godišnje, pa se i reklamiraju navodeći da su do sada rešile desetine hiljada slučajeva.
One potencijalnim mušterijama listom obećavaju brzu reakciju, jednostavnu komunikaciju putem aplikacija za pametne telefone i povraćaj novca u slučaju da se uplata traži unapred a pregovori iz nekog razloga ne uspeju. Neke od njih nose vrlo sugestivna i blago ironična imena, kao što su "Izlaz" ili "Dajem otkaz".
I dok je želja da se izbegnu direktno suočavanje sa nadređenima i neprijatnosti koje bi tom prilikom mogle da se dožive osnovni motiv za korišćenje usluge zamene, ako se dublje uđe u detalje vezane za opredeljenje klijenata da potraže pomoć umesto da sami daju otkaz, može se zapaziti da oni konkretno navode osećanja kao što su stid zbog brzog odustajanja od posla ili strahovanje da ih šefovi i kolege vide kao izdajice.
Istraživanja pokazuju da su korisnici te usluge, tipično, ljudi koji se osećaju usamljeno ili izolovano na radnom mestu, pa i u privatnom životu, odnosno osobe koje nisu imale kolegu, prijatelja ili rođaka s kojim bi mogle da se posavetuju u vezi sa svojom situacijom na poslu i napuštanjem tog posla.
Polovina korisnika su mladi radnici u dvadesetim i tridesetim godinama, od kojih čak 40 posto, pokazuje istraživanje iz leta 2025, posao napuste za manje od jedne godine od zaposlenja.
Generacijski jaz
To je nova generacija koja ima drugačije gledanje na rad od starijih zaposlenih, naročito onih koji su pred penzionisanjem - mladi nisu spremni da žrtvuju svoj kvalitet života i zdravlje za kolektiv kako je decenijama u Japanu bilo uobičajeno, odnosno teško usvajaju ideologiju lojalnosti firmi i besprekorne usluge koja podrazumeva velika lična odricanja ("Karoši" - smrt od prekomernog rada), te imaju otpor prema tradicionalnim konfučijanskom sistemu vrednosti u kojem se znatno više cene godine i iskustvo starijih kolega i od mladih očekuje bespogovorna poslušnost. Oni su, smatraju sociolozi, usvojili zapadnjački individualistički pogled na svet koji više vrednuje lično slobodno vreme i dobru ravnotežu između radnih obaveza i privatnog života.
Govori se i o tome da mlađe generacije, koje su odrasle na društvenim mrežama i pametnim telefonima, ne poseduju u dovoljnoj meri veštine kao što su prilagodljivost i strpljenje, koje su potrebne za održavanje i regulaciju međuljudskih odnosa na radnom mestu, kao ni sposobnost da trpe disciplinu i fizički pritisak koji donose obaveze na poslu, poput intenzivnog rada ili dugog radnog vremena.
Ceo tekst pročitajte
OVDE.
Dodaj komentar