Građani te objekte od danas mogu da prijave na tri načina – preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata „Pošta Srbije“, preneo je RTS.
Za taj pojednostavljeni postupak, uz minimum dokumentacije, imaju tačno dva meseca.
Procenjuje se da nelegalnih objekata u Srbiji ima oko pet miliona.
Precizirano je da je za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o objektu – koje je vrste, površine i spratnosti, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni, a zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.
„U slučaju da nemaju dokaz o imovini, oni će u posebnom postupku morati to da reše. Znači ako su gradili na tuđem zemljištu ili da otkupe to od čoveka, ili da dobiju saglasnost i tako dalje“, kazao je predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević.
Prijaviti se mora svaki pomoćni objekat na placu, šupa, garaža i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju.
Opštine će, kako je istaknuto, pomoći i onima koji nisu vični internetu.
„Biće podeljeni flajeri sa uputstvima i onima koji su elektronski neobavešteni. Inače na sajtu ‘Svoj na svome’ možete detaljno pratiti uputstva koje je jako dobro obrađeno i svako može da se snađe. Uputstva su korak po korak, vode do zaključenja postupka“, kazao je načelnik čačanske gradske uprave za urbanizam Dejan Rašić.
Kako je navedeno, prednosti u odnosu na prethodne zakone su u tome što građani ne moraju da pribave tehničku dokumentaciju, poput toga gde je postavljena struja i druge instalacije, a imovinu mogu da legalizuju, overe kod notara, prodaju ili daju kao garanciju za poslovni ili stambeni kredit.
I u „Poštama Srbije“ više od 2.500 službenika obučeno je da uputi građane u sve detalje legalizacije, a ispunjavaće zahteve elektronski i građanima će izdavati potvrde.
„Ukoliko građanin nema svoj mejl, nema možda ni telefon, nema ništa, ta dokumenta i onaj odgovor koji dođe od Agencije za prostorno planiranje, i kad je reč o Republičkom geodetskom zavodu, dobiće na tom šalteru kod nas. Mi ćemo pozvati tog građanina da dođe da uzme taj dokument, da li mu fali neki papir, dokument ili je to legalizovano“, kažao je v. d. direktora JP „Pošte Srbije“ Zoran Anđelković.
Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra na najskupljim lokacijama, u dinarskoj protivvrednosti.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastructure su naveli da su opštine i „Pošta Srbije“ spremne za legalizaciju i da se sada konačno rešava problem koji je nasleđivan generacijama.
„Država mora da zna šta joj je izgrađeno na teritoriji i ko su vlasnici. Svaki automobil ima svog vlasnika, zna se ko je vlasnik, a kuće nemaju upisane vlasnike“, kazala je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.
Time se, kako je rekla, dolazi do cilja zakona, a to je da svako ostvari svoje pravo, da objekti koje građani i decenijama koriste, postanu njihovi, a da država reši jedan nagomilani, višedecenijski problem.
Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.
Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.
(Beta)
Dodaj komentar