Kvalitetan sistem zdravstvene zaštite temelji se na razvijenoj, funkcionalnoj i koordiniranoj mreži zdravstvenih ustanova sa svim materijalnim, ljudskim i organizacionim kapacitetima koje one poseduju.
Nema sumnje da će se mnogi složiti s ovom konstatacijom, ali reklo bi se da njoj nedostaju možda dva najvažnija elementa sa stanovišta običnog građanina-dostupnost i pravovremenost zdravstvene zaštite.
Svedoci smo da je poslednjih nekoliko godina nešto “škripalo” po ovom pitanju, pogotovo u trenucima kada smo se kao društvo, uključujući i zdravstveni sistem, suočavali sa izazovom kakav je bio Kovid. Dok se s jedne strane radilo na kapacitetima koji su mogli da pruže adekvatne odgovore na ovu vrstu zdravstvene ugroženosti, “ispod radara” ostale su najranjivije kategorije stanovništva, pacijenti koji boluju od hroničnih i malignih bolesti, oni teško pokretni i vezani za krevet. Danas bi najveća opasnost bila ukoliko bi se olako prihvatio stav da vrlo malo možemo učiniti na unapređenju zdravstvenog sistema, pogotovo u našoj sredini.
Pančevo ima sve preduslove da bude jedna dobro uređena i organizovana zajednica skrojena po meri običnog čoveka. Kao što znamo naš grad ne čini samo uže gradsko jezgro već i devet naseljenih mesta i svaki naš građanin očekuje približan kvalitet zdravstvene nege. Sa pozicije lekara urgentne medicine jasno mi je koliko su važni pravovremenost odgovora i prisutnost lekarske ekipe na mestu gde se nalazi životno ugrožen pacijent. Lokalna zajednica može mnogo doprineti tome da svaka seoska ambulanta bude obezbeđena s transportnim i drugim materijalnim sredstvima koje će omogućiti pružanje adekvatne urgentne i neodložne medicinske pomoći. S druge strane, medicinsko osoblje seoskih ambulanti ima bolji uvid pa samim tim i pruža kvalitetniju negu pacijentima koji su vezani za krevet. Ta vrsta mobilnosti nedostaje gradskim ambulantama i jasno je da ovo umanjuje kvalitet primarne zdravstvene nege pacijenata koji su ionako višestruko ugroženi zbog nepokretnosti. Uz relativno mala budžetska sredstva doprinelo bi se tome da kontakt lekara i pacijenta bude neposredan i na obostrano zadovoljstvo.
Kada smo već kod službi koje svoju delatnost obavljaju prvenstveno u kućama i stanovima korisnika zdravstvene zaštite, Patronaža, Kućno lečenje i Hitna pomoć predstavljaju njene veoma važne celine. U situaciji stalnog rasta broja starijeg i doseljenog stanovništva, kao i onog koje gravitira regionalnoj bolnici Pančevo, ne bi se smelo dozvoliti da ove službe stagniraju u svojim kapacitetima zbog administrativnih razloga i nekakvih normativa o broju pruženih usluga. Jasno je da manji broj zdravstvenih radnika kreira manje usluga i tako se ulazi u začarani krug iz kojeg se ne vide realne potrebe pacijenata. Služba hitne medicinske pomoći po prirodi stvari u fokusu je velikog broja građana naše sredine. Iako se na prvi pogled ona vezuje sa svakim zdravstvenim problemom prisutnim na javnom mestu ili u stanu, njene aktivnosti moraju biti fokusirane na probleme ozbiljne zdravstvene i životne ugroženosti pacijenta. Hitna pomoć svoju vrednost potvrđuje samo ako se njene medicinsk eekipe nađu u pravo vreme, na pravom mestu i uz najbolji kvalitet pružene stručne pomoći. Kada smo kod kvaliteta, ne sumnjam da bi se on vidno povećao izmeštanjem ove službe na lokaciju koja bi omogućila daleko bolju povezanost sa drugim delovima gradskog jezgra, s naseljenim mestima i zdravstvenim ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.
Zašto Pančevo ne bi bio prvi grad u državi Srbiji koji bi integrisao medicinsku, vatrogasnu i policijsku službu sa zajedničkim dispečerskim centrom i koordinisanim aktivnostima na terenu? Time bi se nemerljivo doprinelo kvalitetu usluge i sigurnosti građana Pančeva, a lokacija koja se nameće kao dobro rešenje je ona u ulici Žarka Zrenjanina gde se već nalazi vatrogasna služba i jedinica policije.
