Da, Kačarevo treba da bude opština u drugačijoj, modernijoj i, pre svega, finansijski poštenijoj raspodeli budžetskih para Grada Pančeva.
Tako bi moralo biti, jer u sadašnjim uslovima, to je jedini pravi način da Kačarevo, kao i druga naselјena mesta, koja su sada mesne zajednice u okviru Grada, dobiju više novca.
U slučaju Kačareva, to je mnogo više novca nego što se sada, na kašičicu, udelјuje iz gradskog budžeta. Ekonomski razlozi su najjači argument da Kačarevo promeni sadašnji organizacioni status, jalove Mesne zajednice, i postane gradska opština i u najvećem delu preuzme brigu o sopstvenom komunalnom razvoju.
Da li sva okolna naselјa mogu biti opštine, otvoreno je pitanje. Ograničenja mogu biti: pravni, organizacioni, ekonomski, finansijski, kadrovski, demografski i drugi kriterijumi. Veća naselјena mesta, poput Kačareva u kome sada živi oko 7 hilјada stanovnika, sa izuzetno povolјnim budžetskim potencijalom, sasvim sigurno to treba da bude.
Već više od 15 godina, praktično od vremena kada je Pančevo dobilo status grada, pozicija okolnih mesnih zajednica, izgubile su svaki smisao i žitelјi ovih naselјa iz dana u dan postaju sve nevidlјiviji za gradske strukture vlasti. Grad ih se seti jednom godišnje dodelјujući sve jadnije dotacije, i, naravno, uoči izbora, kada se nešto okreči i prikrpi, tek toliko da se fingira da žitelјi u naselјenim mestima nisu zaboravlјeni.
Ono što sada rade u mesnim zajednicama svodi se na, sitno mulјarenje, raduckanje i kraduckanje. To gradska vlast toleriše iz čistog koristolјublјa, jer su za male pare kupili lojalnost i mir koji će trajati do narednog izbornog ciklusa, a onda opet, neka drečava bojica na oronuloj zgradici, crven crep umesto „bibera“ na uličnom delu neke državne kuće, zatrpana rupica na osfaltu, malo trotoara i, idemo dalјe za male pare. U Gradu, naravno, znaju za ova sitna finansijska nepočinstva u mesnim zajednicama, ali lako prelaze preko toga, jer ne žele da otvaraju kutije grehova „sitne“ korupcije, jer bi neko mogao da otvori i gradsku škrinju, a ona bi baš zavonjala.
Za Kačarevce je iz Grada smišlјeno i dodatno lukavstvo, ustvari šarena laža, koja se svodi na demagošku političku priču - „U komunalnom i urbanom smislu Kačarevo je odskočilo u odnosu na druga naselјena mesta i sada se mora solidarisati sa drugima i pritrpeti se i sačekati da ih ostali sustignu, pa će onda svi zajedno krenuti u svetlu budućnost“.
Zaista lukovo, a dobro je znano, da kada nema pameti, lјudi se služe lukavstvom.
Prava istina je da se Kačarevo u komunalnom smislu ne razvija evo već skoro 30 godina. Ovde, pre svega, mislim na investicioni kapitalni komunalni razvoj koji bi počivao na našim sredstvima, koji su se nekada slivala u budžetu opštine, a sada u gradsku kasu. Ova naša sredstva, ni onda, za vreme opštinskog zemana, ni sada, za vreme gradske uprave, ni približno srazmerno nismo dobijali, onome što smo u zajedničku kasu ulagali.
Za nas Kačarevce postoji i jedna bolna inercija, koja nas je u vreme socijalizma uzdizala i preporučivala. Naime, sve dosadašnje značajne kapitalne komunalne investicije, uglavnom smo oposlili sami. Početkom devedesetih godina prošlog veka uspešno je završena poslednja ovakva investicija i Kačarevo je bilo prvo mesto u ondašnjoj opštini koje je potpuno gasifikovano. Kao i ostali veliki investicioni poslovi koji su prethodili ovom, između 70-tih i 90-tih godina prošlog veka, asfaltirane su sve ulice, proširena je i izgrađena nova škola, vodovodna mreža, podignuta nova zdravstvena stanica, sportska hala, kapela ... i sve je to najvećim delom izgrađeno sredstvima samodoprinosa ili nekim drugim oblicima direktnog investicionog ulaganja samih građana.
Sada se, valјda, po nekoj inerciji, očekuje da Kačarevo i dalјe može na ovakav način graditi svoju komunalnu infrastrukturu.
Ne, to više nije izvodlјivo ni u zakonskom ni u finansijskom pogledu.
Jedini legalan i legitiman put da se obezbedi budžetsko finansiranje je da Kačareva bude opština, ali od ovog posla aktuelni gradski oci beže k`o đavo od krsta.
Šta kažu brojke koje govore u prilog predlogu da Kačarevo bude opština.
Na godišnjem nivou budžet grada Pančeva iznosi oko 6 do 7 milijardi dinara.
Na godišnjem nivou iz Budžeta Grada u Kačarevo se investira oko 10 miliona dinara. U ovoj sumi su i dotacije za rad Javno komunalnog preduzeća „Kačarevo“, koje je sada pod ingerencijom Gradske skupštine. Dakle, reč je o ukupnoj sumi od oko 100 hilјade evra, što je otprilike 600 –ti deo budžeta Grada.
Radi bolјeg razumevanja, da podsetim da se 90 posto novca koji se sliva u državni budžet, potiče od: poreza na dohodak i dobit svih privrednih subjekata, prihoda od poreza na zarade zaposlenih i prihoda od poreza na imovinu. Od ovako „ubranog“ novca država zadrži za javne izdatke: školstvo, zdravstvo, vojska, policija... oko dve trećine sredstava, a oko jedne trećine, češće i manje od toga, ostaje budžetima lokalnih i gradskih samouprava.
Države sklone decetralizaciji više para ostavlјaju lokalcima, a one koje lјube centralizaciju, (a bogme naša jeste takva) škrtije su prema nama dole.
Da ponovimo i zaklјučimo – Budžet Grada Pančeva „težak“ je na godišnjem nivou između 60 i 70 miliona evra, a Kačarevo za godinu dana dobije oko 100 hilјada evra. To je sav novac koji Grad vraća Kačarevu.
Kako bi izgledalo da je Kačarevo kojim slučajem opština?
Budžetski potencjal Kačareva počiva na više od 3 hilјade zaposlenih koji plaćaju porez na sopstvena primanja, porez na imovinu plaća više od 2,3 hilјade vlasnika različite imovine i u Kačarevu je oko 50, što privrednih subjekata, što trgovinsko ugostitelјskih objekata i samostalnih zanatskih radnji, koji takođe plaćaju poreze državi.
Evo, kako bi konkretno izgledala projekcija Budžeta Opštine Kačarevo. Ona tri budžetska izvora pokazuju da Kačarevci u centralnu državnu budžetsku kasu godišnje participiraju, ili doprinesu oko 200 miliona dinara. Reč je o sumi od blizu 2 miliona evra. Dve trećine ovih para, kao što malopre rekoh, ostale bi u državnom budžetu, a u našu, još uvek zamišlјenu kasu, vratilo bi se više od 600 hilјada evra. Dakle, šest puta više nego sada.
Tri decenije budžetskog posta, zamiranja komunalnih investicija, čak i onih koje su započete i u koje je uloženo više od 300 hilјada evra (projekat kanalizacije) delić su razloga zašto je u Kačarevu osnovano Udruženje građana KAČAREVO –OPŠTINA.
