U našem društvu do skoro imali smo kao dominantnu negativnu pojavu korupciju. Lopovluk bez premca postao je legitimni deo svakodnevnog života i skoro opšte prihvaćeno pravilo ponašanja.
Narodu očigledno nije mnogo smetao, jer je smatrao da moćnici pljačkaju državne pare, koje očigledno ne doživljava kao svoje.
Lagodna situacija, u kojoj je moćnicima bilo sve dozvoljeno, a ništa kažnjivo, učinila je da im apetiti nezajažljivo porastu, a pažnja potpuno popusti. Crni epilog bio je neminovan.
1.11.2024. u 11,52 u Novom Sadu pala je betonska nadstrešnica zgrade Železničke stanice i ubila 15 osoba, a teško povredila dve.
Od te sekunde društvo se na stepeništu negativnih pojava popelo na stepenik više na kome dominira nova negativna pojava – nasilje.
Slabo upućen čitalac mogao bi negirati ovu našu tvrdnju. Logično bi objasnio: - da društvo u kome pogine 15 potpuno nedužnih građanki i građana tuguje; - da odgovorna vlast preuzme odgovornost i ponudi ostavke; - a da „nadležni“ državni organi po hitnom postupku primene mere iz svojih nadležnosti kako bi se sankcionisali svi za tragediju odgovorni.
Slabo upućen čitalac logično bi se pitao, kako je moguće da iz opisanog proistekne nasilje, a ako se i desi, prema kome bi bilo ispoljeno kao i ko bi ga od društvenih aktera sprovodio? Hajde da pokušamo da odgovorimo na logična pitanja.
Prvo, vlast, tj. režime, reagovala je na tragediju po hitnom postupku. Još dok se nisu izvukla tela svih poginulih, usiljeno su objavljivanje informacije o tome da je sa zgrade rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu pala „nerekonstruisana“ nadstrešnica. Nema ko od režimskih glasnogovornika a da se nije oglasio sa tvrdnjom da je nadstrešnica koja je ubila 15 osoba bila „nerekonstruisana“.
Međutim, tačno je da je nadstrešnica bila rekonstruisana. Ali, nije tačno da je ona ubila 15 osoba. Njih je ubila korupcija!
Ima li ičeg razumnijeg nego što je javnost zahtevala da se po hitnom postupku utvrde odgovorni za smrt 15 osoba. Uprkos kristalno jasnim činjenicama, režim je na svaki način izbegavao i da pomene odgovornost. Javnost na to reaguje prvo paljenjem sveća za poginule. Zatim odavanjem pošte poginulima u trajanju od 15 minuta (shodno broju poginulih), u vreme kada se tragedija desila. Građanima koji protestuju u Novom Sadu odgovara se nasiljem. Oni se nakon toga proširuju i na mnoge druge gradove, a u njih se uključuju i studenti koji blokiraju fakultete. Sa studentima sve dobija dimenziju koju niko nije mogao da pretpostavi. Oni su svesni koliko je opasno društvo u kome nema odgovornosti, jer prethodno nema vladavine prava. Oni ne žele da žive u koruptivnom društvenom ambijentu. Oni su uporni. I ono što je po zloupotrebljenu političku moć najopasnije, oni su neucenjivi i nepotkupljivi. Sve to kulminira moćju koju studenti iskazuju protestom na Slaviji sa 100.000 učesnika. Gotovo nestvari snimci 15 minuta tišine odlaze u svet i čuju se jače nego bilo koja buka.
Shodno tome, studenti su proglašeni državnim neprijateljima br. 1. Pridodati su im i profesori koji ih podržavaju. Mediji sa nacionalnom frekfencijom satanizuju studente. U moru informacija saznajemo i da jedan visoko pozicionirani predstavnik vladajuće stranke u telefonskom razgovoru daje precizne instrukcije kako da se ometa 15-to minutno odavanje pošte poginulima i kako da se vređa. Daje instrukcije kao i koga za te nasilne aktivnosti angažovati. Deo javnosti shvata poruku da je protiv studenata sve dozvoljeno.
Počelo se sa verbalnim provokacijama, vređanjem i pretnjama prema učesnicima događaja, a posebno prema studentima. Slede izlazci iz automobila i nasrtaji, unošenje u lice i šamaranje studenta. Zatim zaletanje automobilima u masu studenta. Pojedini studenti se etiketiraju kao ustaše. Da bi danas, 16.1.2025. godine u Beogradu u Ruzveltovoj ulici jedan putnički automobil, prešao na trotoar i u punoj brzini udario sa leđa u jednu studentkinju, koja je od siline udarca odletela na krov, automobila koji se nije zaustavljao, da bi nakon desetak metara pala sa automobila. Kakve je povrede tom prilikom zadobila, u trenutku pisanja ovog teksta, o tome nema informacija.
Nasilje nad studentima ne prestaje!
Šta sad? Logično je, ili će nasilje prestati, ili će se povećati?
Učinimo, svako od nas, onoliko koliko možemo da nasilje prestane!
Učinimo, svako od nas, onoliko koliko možemo da se studnenti zaštite!
Siniša Jankovič, građanski aktivista
Dodaj komentar