U avanturu dugih pešačenja, Slavko Radojčić se upustio pre dve godine i osnovao Udruženje dobrih ljudi „Ognjište“. Pređenim kilometrima i humanitarnim izletima, pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.
U nogama ima više od 1.500 pređenih kilometara. Otečeni zglobovi i oljušteni tabani su često posledica dugih pešačenja, ali želja da pomogne, podrška porodice i osećaj da je uspeo, Slavkov je pokretač i vetar u leđa.
„Pre dve godine smo došli na ideju da pešačenjem pomažemo ljudima, gde bi mi odredili neku distancu, cilj, a prilikom tog pešačenja ljudi bi kupovali naše kilometre. Za to se odlučujemo neplanirano ili u momentu uvek se pojavi neko dete, nažalost kome je potrebmna pomoć i onda se izdogovaramo za kratko vreme i stavimo rančeve na leđa, krenemo, objavimo sve to na društvenim mrežama – i kad krećemo i dokle idemo. Onda ljudu uplate na račun, praktično kupe naše korake. Sav sakupšljen novac, prosleđuje se kome je potrebno. Imali smo tu sreću da smo prošle godine pešačili do Ostroga, da su nam dobri ljudi što se tiče prenoćišta izašli u susret i platili nam i hranu i smeštaj, što je isto onako lep vid pomoći. Ljudi lepo reaguju na to“, objašnjava Slavko.
Od ljudi za koje je pešačio, ali i samih situacija u kojima se našo, Slavko kaže da je naučio mnogo.
„Shvatiš koliko si bogat čovek ako imaš zdravu porodicu, danas imaš hleb na stolu, ako spavaš u suvoj postelji. Za čoveka je to sasvim dovoljno. Mi smo svi zaljubljenici. Jurimo za materijanim stvarima, daj što više, a u stvari shvataš da ti to ništa nije potrebno, ako nemaš zdravlja i sloge u porodici, ljubavi ljudi koji te okružuju“, naglašava humanitarac.
Osim svakodnevne šetnje, posebne pripreme za duge kilometre nema, već samo želja i volja da se drugom pomogne.
„Vrlo često kada imam dovoljno vremena, tu treba 10 do12 sati, nemoguće je toliko izdvojiti savki dan. Ali odem po 40 do 50 kilometara po Delibatskoj peščari, ili odem seda, osam kilometara do rafinerije gde radim. Odem peške na posao i vratim se.“
Slavko najavljuje da će 26. marta u čast svojih banatskih predaka prepešačiti 70 kilometara od Pančeva do crkve Svetog Teodora.
„Da na taj način malo podignem svest ljudi, da malo čitaju istoriju, a pri tom da pomognem jednom malom Mateji, detetu u Sokobanji koji boluje od dijabetesa tipa jedan. Za sada sve to ide lepo. Mislim da će na dan samog pešačenja biti još uplata. Krajem maja plan mi je da prepešačim 230 kilometara, s tim što ću preći preko planine“, najavljuje Slavko Radojčić.
Vođen time da je bolje napraviti duži sto, nego dužu ogradu, za Slavka je životna vrednost pomoć drugima, a time uči i svog sina.
