Narodna izreka kaže: Daj, ali se ne hvali da si dao. Ova rečenica najbolje opisuje bračni par iz Pančeva, Anu (40) i Nikolu Stojanovića(43) koji svakog dana pomažu gladnim sugrađanima, tako što im besplatno daju hleb ili neko drugo pecivo iz svoje skromne pekare, stare tek devet meseci.
Kažu da ne vole da se hvale jer nije u tome poenta - sreća je pomoći onom koji nema, pa tako Stojanovići, pred kraj smene, sve što im ostane od proizvoda, podele. I ne samo to. Čak i ujutru, u toku radnog vremena, rado daju hleb, kiflu pitu ili sendvič, a ne naplate ga jer, neće propasti za toliko, zar ne?
Ana i Nikola Stojanović otvorili su pekaru 1. decembra prošle godine. Mala, skromna, porodična radnja puna ljubavi – zajedno sa svoje dve ćerke, nasmejanih lica, svakodnevno uslužuju Pančevce.
Kod njih nema, kao u drugim pekarama, onog obaveštenja „Posle 16 časova 50 odsto jeftinije“. Ana za Nova.rs kratko kaže „Čemu to?“
„Ne spuštamo cene pred kraj radnog vremena kao mnoge naše kolege. Zašto bismo to radili? Zar nije bolje da sve što ostane od proizvoda, damo drugima, a posebno onima koji nemaju novca da kupe. Od samog početka smo tako i radili. Prosto se prepozna onaj koji je gladan, a nema“, kaže nam Ana na početku razgovora.
Dešava se da i ujutru bude onih koji bi da doručkuju, ali nemaju novca da kupe. I tada Stojanovići priskaču u pomoć.
„Stvarno nećemo propasti za toliko. Ima dovoljno za sve, nema razloga da ne damo. Mi izađemo u susret koliko možemo i koliko imamo. Sada su već ljudi čuli i znaju, pa im samo kažem da dođu pred zatvaranje i tada im dam šta nam je ostalo od peciva“, nastavlja Ana, vlasnica pančevačke pekare „Mi-Ni 22“.
Da im je humanost jača strana, pokazuje i to što Stojanovići nemaju svoju proizvodnju. Dakle, oni samo prodaju proizvode, pa pored toga, poklanjaju.
„Mi uzimamo pecivo i prodajemo ga. U planu nam je da do kraja godine otvorimo svoju proizvodnju, ali eto, opet pomognemo koliko možemo, jedan hleb, dva, tri ili sendvič, pogačica…To nas sigurno neće osiromašiti, nikog od nas. Ali, nažalost, postali smo takvi ljudi da više gledamo mi koji iole imamo, nego oni koji nikako nemaju. Šteta“.
S obzirom da je prošlo već devet meseci otkad su na tržištu i da Pančevci znaju gde mogu da dobiju besplatan hleb, burek ili neko drugo pecivo, Stojanovići već imaju stalne mušterije.
„Imamo jednu baku koja dolazi već neko vreme. Kaže: čula sam da vi besplatno dajete proizvode. Mi se trudimo da takvim ljudima pružimo jer vidi se da nemaju da jedu. Inače, svakodnevno dajemo hleb ili peciva jednoj skromnoj porodici, odnosno samohranoj majci sa dvoje dece. Uvek joj ostavimo pitu, burek, pecivo, šta god. Oni dođu ili ujutru ili sutradan, znaju da ih hrana čeka. Kada je bio Božić, dete je došlo u pekaru i reklo mi: Teto, mi više nećemo biti gladni, vi ovde imate pekaru. Srce mi je bilo puno, tako mi je drago što im pomažemo“, iskreno priča Ana.
Stojanovići često učestvuju u humanitarnim akcijama, pa su tako donirali pekarske proizvode koji su se prodavali kako bi se sakupio novac za lečenje jedne devojke.
„Treba biti human i činiti dobra dela. Mi smo mali, nije prošlo još ni godinu dana otkad smo otvorili pekaru. Kao što rekoh, čak ni ne proizvodimo, ali to nije razlog da ne dajemo. I suprug i ja volimo da pomažemo ljudima jer mi smo prosto takvi. Naravno, bilo je različitih poruka, pa i onih da će nas tako iskorišćavati i zloupotrebljavati našu humanost. Ali, verujte, nema takvih. Na vama je, zapravo, da procenite da li tom nekom nešto treba ili ne. Onaj koji nema, uzeće kiflu i otići, a onaj koji ima, njemu ni sendvič nije dovoljan“, kaže nam Ana, dodajući da se danas teško živi, ali da je pozitivan duh najvažniji.
„Ja sam radila dvanaest godina u pekari i isto je poslodavac pomagao koliko je mogao tako što je davao hranu. I nije propao. Zadovoljni smo našom radnjom, uvek može bolje, naravno, ali ne treba biti nezahvalan. Teško je vreme, teško se živi, ali mi smo uvek pozitivni i najvažnije nam je da smo živi i zdravi“, poručuje Ana.
