Na poljima Južnog Banata pali su poslednji otkosi pšenice. Najvažniji posao za ovdašnje ratare započet je u uslovima nestabilnog vremena, a rod se razlikuje od njive do njive i kreće se od 4,5 do čak 8,5 tona po hektaru.
U Institutu Tamiš Pančevo saznajemo da je na teritoriji četiri opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, pod ozimom pšenicom bilo zasejano 28.500 hektara, a prinos se uprosečio na 6,5 i 6,8 tona. Ozimi ječam na 3.500 hektara dao je prosečan prinos od 6,4 tona, dok se prosek kod uljane repice ovršene na 8.000 hektara, kreće oko četiri tone po hektaru.
U Savetodavnoj službi Naučno-istraživačkog instituta „Tamiš” Pančevo, skreću pažnju da je ova godina bila veoma specifična za razvoj poljoprivrednih useva i da je od primenjene zaštite zavisila i visina prinosa.
Jesen 2022. godine za pšenicu i ječam počela je sušnim oktobrom bez padavina i napadom cikada, prenosilaca virusa patuljastog ječma i pšenice, tokom novembra na tek izniklim usevima. Razlog pojave cikada, prema rečima dipl. inž. Bogdana Garalejića, stručnog saradnika za strna žita Instituta „Tamiš” Pančevo su samonikle pšenice i ječam na požnjevenim površinama.
Posle obilnih padavina od 200 do 250 litara po metru kvadratnom, tokom avgusta i septembra, ovaj insekt se umnožio i prešao na iznikle useve. Reakcija savetodavaca zaštite bilja, sa jedne, i prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, sa druge strane, pokrenula je proizvođače da svoje useve zaštite, a štete su zabeležene na pojedinim manjim delovima parcela, gde je prinos izostao.
„Topla jesen, umereno vlažna i topli početak zime doprineli su stalnom razvoju ječma i pšenice. Hladan period u februaru zaustavio je bujnost i vegetaciju vratio u normalne tokove. Veliki problem predstavljalo je proleće sa obilnim padavinama što je otežalo zaštitu strnina od bolesti sve do samog klasanja i u klasanju. Manjak strpljenja i žurba, kod nekih izostanak tretmana protiv bolesti, doveo je do pojave žute rđe i gubitka lista zastavičara, kasnije do zaraze fuzariumom što je kod istih domaćina smanjilo prinos za 20 do 30 procenata”, napominje za „Politiku” Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” Pančevo i dodaje, da je većina proizvođača zadovoljna prinosima, s obzorom na to u kakvim je vremenskim uslovima proizvodnja prošla, i da su najskuplje u regionu kupovali mineralna đubriva.
Žetva ozimih strnih žita u južnom Banatu je trajala više od tri nedelje, počela je skidanje ječma, zatim uljane repice i na kraju pšenice. Za sada, rod su prihvatili skladištari, koji su uspeli da isprazne silose, a prognoze su, da će u periodu od naredna tri meseca imati mesta da ga čuvaju. Ipak, upozoravaju, da već s jeseni mogu da nastanu problemi, jer pšenica mora biti sklonjena do druge polovine septembra, kako bi se napravilo mesta za novi rod kukuruza.
