Rebalans budžeta za 2024. godinu, predstavljen na sednici Skupštine grada Pančeva, lako bi mogao biti shvaćen kao neka vrsta satirične drame, da nije reč o ozbiljnom rasipanju novca građana.
Skoro 890 miliona dinara deficita stoji kao tamna senka nad gradom, dok su brojne stavke ovog rebalansa vredne samo jedne reči – apsurd.
U nastavku ćemo skrenuti pažnju samo na neke od stavki u rebalansu Budžeta.
Deficit: Crvena nit našeg budžeta
Budžet Pančeva za 2024. godinu predviđa prihode od 8.242.228.564 dinara, a rashode koji se penju na 9.117.075.670 dinara. Deficit od 889 miliona dinara kao da postaje stalni saputnik gradske uprave, simbol njihove nesposobnosti da stvore održivu ekonomsku politiku. Nema odgovora na pitanje kako će grad pokriti ovaj manjak, ali jedna stvar je sigurna – Pančevo se uporno kreće prema finansijskoj provaliji. Ironija je u tome što su političari ti koji bi trebalo da drže volan, a ne da sede na suvozačevom mestu i nadaju se čudu.
Birokratija: Skupa igra prestola
Dok su građani prepušteni borbi s infrastrukturom i svakodnevnim problemima, 135 miliona dinara odlazi na "funkcionisanje" Skupštine i izvršnih organa. U igri prestola zvanoj gradska vlast, birokratija je pravi pobednik, a građani su samo publika koja plaća ulaznice. Koliko je to opravdano, ostaje pitanje. Dok su realne potrebe zanemarene, ovi milioni služe samo da politička elita ima gde da sedi i donosi odluke koje malo ko razume – ili bolje rečeno, koje malo ko može da opravda.
Javno osvetljenje: Plaćamo tamu po „LED ceni“
Pančevo mesečno izdvaja 63.000 evra za javno osvetljenje, a dobija… pa, tamu. Ulice su nedovoljno osvetljene, jer su stare sijalice zamenjene LED sistemom koji obećava uštede, ali pruža tek slabašnu svetlost. I, kao da to nije dovoljno, kvarovi su česti, a svaka popravka košta vrtoglavih 450 evra po sijalici. Građani praktično plaćaju za mrak u kojem tapkaju. Možda je to simbolika koju gradski oci žele da nam prenesu – zaronite u mrak, jer svetlo nije uvek vredno svog novca.
Javni prevoz: Najskuplji haos
Javni prevoz u Pančevu zaslužuje posebno priznanje. Organizovan tako da je, najblaže rečeno, haotičan, ovaj prevoz košta građane više nego bilo gde u okolini. Cena povratne karte do Beograda za skromnih 13 kilometara iznosi 500 dinara, dok za mnogo duže vožnje u drugim mestima, cena ne prelazi 180 dinara. Da ironija bude veća, za vožnju jednom gradskom linijom u Pančevu izdvajate 120 dinara – istu cenu po kojoj Beograđani dobijaju dnevnu kartu i mogućnost da se voze neograničeno tokom celog dana. Možda je ideja da nas grad učini ekonomistima – naučimo kako da preživimo s najskupljim, a najlošijim prevozom u zemlji.
PANVOZ: Voz bez putnika, ali s računom
Za PANVOZ, čudesni voz koji ima samo šest polazaka dnevno, a retko se poklapa s potrebama građana, izdvajamo monumentalnih 111 miliona dinara godišnje. Ovaj voz uglavnom vozi prazan, a čini se da mu je jedina svrha da isprazni gradski budžet. U nekom alternativnom univerzumu, PANVOZ bi mogao biti uspešna linija, ali u stvarnosti – to je najskuplji prazni voz u Srbiji, luksuz koji niko ne koristi, osim možda u pričama gradskih političara.
Zelenilo: Zlatni parkovi koji to nisu
Održavanje zelenih površina progutalo je 407 miliona dinara, a rezultati su – neprimetni. Pančevo, koje bi trebalo da bude oaza zelenila, ima zapuštene parkove, neuređene travnjake i dotrajale klupe. Pa ipak, na papiru, ovo je grad parkova iz snova. Ironija je u tome što se pitamo gde su ti parkovi i kako je održavanje koštalo toliko? Možda je reč o nevidljivom zelenilu, jer ono stvarno nije vidljivo u svakodnevnim šetnjama građana.
Divlje deponije: Skupa borba sa vetrenjačama
Za uklanjanje divljih deponija izdvojeno je čak 127 miliona dinara, uz dodatnih 50 miliona za interventno čišćenje. Iako je borba protiv deponija neophodna, čini se da se ona vodi bez pravog cilja. Kao da se novac baca na vetar, jer deponije se stalno vraćaju, a građani stalno plaćaju. Možda je vreme da se zapitamo zašto se problemi ne rešavaju trajno, nego se iz godine u godinu troši na isto – i zašto rešenje stalno košta malo više nego što bi trebalo.
Semafori i igrališta: Projekti „po zlatnoj ceni“
I dok su gradski problemi mnogo dublji, gradska vlast planira da potroši 65 miliona dinara na dečija igrališta u Pančevu, uz dodatnih 49 miliona za naseljena mesta. Semaforizacija raskrsnica koštaće 13.900.000 dinara. Cifre su tako visoke da bi svaki semafor mogao biti od zlata, a igrališta prekrivena najfinijim materijalima. Građani, naravno, ne vide ovaj luksuz. Ali, možda se vlast nada da ćemo jednog dana progledati – ili makar da ćemo pristati da sve što platimo više, vredi više. Nažalost, stvarnost je obično drugačija.
Zaključak: Rasipanje bez vizije
Rebalans budžeta Pančeva za 2024. godinu nije ništa drugo do farsa u kojoj građani plaćaju za loše planirane projekte, dok se deficit produbljuje. Umesto da se novac ulaže u realna rešenja i stvarni boljitak, grad se upušta u avanture koje ne vode nikuda. Sve je to ispod vela „projekata za građane“, ali zapravo – ovo je priča o lošem upravljanju, političkom preživljavanju i svetlu koje se plaća, ali se nikada ne pali.
