Za mnoge mlade u Pančevu, Kovinu, Vršcu ili Kovačici priča o „prvom poslu“ deluje kao beskrajna petlja. Završena srednja škola ili fakultet, poneka praksa, volontiranje, jedan ugovor na određeno, pa pauza i povratak na biro.
U međuvremenu, u medijima se stalno ponavlja da „nema radnika“, da poslodavci ne mogu da pronađu ljude za proizvodnju, usluge i saobraćaj. Kako je onda moguće da se istovremeno govori da nema ni posla ni radnika?
Odgovor je u tome da mladi i poslodavci često „promašuju jedni druge“ – po očekivanjima, veštinama, načinu traženja i kandidovanja za posao. U 2026. godini, kada se tržište rada u Srbiji stabilizovalo ali i postalo zahtevnije, upravo mladi iz Južnog Banata imaju najviše da dobiju ako razumeju kako funkcioniše prelazak iz školskih klupa u realan svet rada.
Gde su danas mladi na tržištu rada?
Mladi u Srbiji već godinama imaju znatno višu stopu nezaposlenosti od ostatka populacije. Razlozi su dobro poznati: nedostatak radnog iskustva, neslaganje između školskih programa i potreba poslodavaca, ali i nerealna očekivanja sa obe strane. Mladi žele „normalan“ posao, pristojnu platu i mogućnost napredovanja, dok poslodavci često traže „juniora sa iskustvom“, nekoga ko će od prvog dana funkcionisati kao formiran radnik.
Jedna od najvećih frustracija mladih je oglas za posao u kome piše „početna pozicija“, a među uslovima „minimum jedna godina iskustva na sličnim poslovima“. To deluje apsurdno, ali ima svoju logiku. Poslodavac u Pančevu ili Vršcu kada zapošljava mladog radnika ne želi samo diplomu – želi nekoga ko zna da dođe na vreme, da komunicira sa kolegama, da se snađe u realnom radnom okruženju i da se ne uplaši prvog ozbiljnijeg zadatka.
Drugim rečima, kada poslodavac traži „iskustvo“, on ne misli nužno na višegodišnji radni staž, već na dokaz da kandidat nije potpuno „zelen“ i da zna osnovna pravila igre.
Lokalne prilike: Pančevo, Kovin, Vršac, sela i manji gradovi
Južni Banat nije homogeno tržište rada. Pančevo ima velike industrijske pogone, logističke centre, trgovinske lance i sve veći broj manjih IT i servisnih firmi. Vršac kombinuje proizvodnju, trgovinu i usluge, uz specifične sektore vezane za poljoprivredu i prehrambenu industriju. Kovin, Kovačica, Alibunar, Plandište i Bela Crkva imaju manja tržišta, ali i snažan oslonac na poljoprivredu, zanate i male preduzetnike.
Za mlade to znači da strategija ne može biti ista za svakoga. Neko ko živi u selu kod Kovina i nema svakodnevni prevoz do Pančeva možda će brže doći do posla ako se okrene lokalnim preduzetnicima, poljoprivrednim gazdinstvima ili malim servisima. S druge strane, mladi iz Pančeva koji žele IT, marketing, administraciju ili rad na daljinu mogu da ciljaju firme u većim gradovima, ali da fizički ostanu u svom mestu.
Platforme poput Jooble-a ne pomažu samo da pronađete oglase, već i da vidite gde je u regionu najveća potražnja: podesite filtere po gradu, tipu angažmana i oblasti rada i odmah vidite koji se oglasi najčešće pojavljuju. Tako je lakše da izaberete pravac za prvi radni angažman i da se fokusirate na konkurse koji zaista nude realnu šansu za zaposlenje.
Kako da CV sa 20 godina ne izgleda „prazno“?
Jedna od realnih briga mladih je: „Šta da napišem u CV kada nemam iskustva?“ Istina je da se do 20–22 godine ne očekuje višegodišnji radni staž, ali se očekuju tragovi aktivnosti.
Maturant iz Pančeva koji je jedno leto radio kao konobar, jedno kao skladištar preko omladinske zadruge i volontirao na lokalnom festivalu već ima tri konkretne stavke u CV-ju: rad sa ljudima, rad u timu, rad u dinamici i pod pritiskom. Student koji je radio honorarno u call centru, držao privatne časove engleskog komšijskoj deci i pomagao u porodičnoj radnji takođe ima šta da upiše.
Pored toga, u 2026. godini poslodavce sve više zanimaju i kratke obuke i kursevi. Ako ste završili kurs rada u Excelu, obuku za rad u knjigovodstvenom programu, kurs digitalnog marketinga, osnovni kurs programiranja ili kurs stranog jezika – sve to treba jasno navesti. Time šaljete poruku da ste spremni da učite i da ste već uložili vreme u sebe.
Dobro napisan CV za mladu osobu iz Južnog Banata ne mora da bude dugačak, ali mora da bude konkretan: šta znate, šta ste probali, gde ste pokazali odgovornost i inicijativu.
Programi podrške i obuke: NSZ, lokalne samouprave i privatni centri
Tokom 2026. godine u Srbiji je i dalje na snazi plan aktivne politike zapošljavanja za period 2024–2026. To u praksi znači da Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) nastavlja da sprovodi programe kao što su stručna praksa, pripravništvo za mlade, obuke za tržište rada, subvencionisano zapošljavanje i podrška samozapošljavanju.
Na početku 2026. NSZ je pozvala gradove i opštine da prijave svoje lokalne programe kako bi država mogla da ih sufinansira. To se radi kroz lokalne akcione planove zapošljavanja (LAPZ), zahvaljujući kojima svaka sredina – pa tako i gradovi u Južnom Banatu – može da prilagodi ove mere svojim stvarnim potrebama.
Za mladu osobu iz Pančeva, Kovina ili Vršca to znači nešto vrlo jednostavno: tokom 2026. godine zaista postoji mogućnost da:
- odradite plaćenu stručnu praksu ili pripravnički staž preko NSZ,
- upišete kratku obuku koja je tražena kod lokalnih poslodavaca,
- dobijete podršku za pokretanje sopstvenog posla, ako imate ideju i želju za preduzetništvo.
Najvažnije je da se ovi programi ne doživljavaju kao „suva birokratija“, već kao konkretno sredstvo za start karijere: pronaći odgovarajući javni poziv NSZ, raspitati se o uslovima kod savetnika ili u opštini, izabrati jednu realnu priliku i izgurati je do kraja. Upravo taj prvi odrađeni staž, praksa ili završena obuka često postanu onaj ključni red u CV-ju koji nedostaje mnogim mladim kandidatima na prvom razgovoru za posao.
Šta mladi očekuju – a šta poslodavci mogu realno da ponude?
Važno je da obe strane budu realne. Mladi iz Južnog Banata često žele plate na nivou većih gradova, savremene uslove rada i mogućnost brzog napredovanja. Poslodavci, s druge strane, često nude početne plate koje su bliže medijalnoj zaradi, uz očekivanje da će zaposleni vremenom napredovati kako stiče iskustvo.
Balans se nalazi u otvorenom razgovoru. Mladi treba da znaju da je normalno da prvi posao bude skromnije plaćen, ali ne i da ostanu „zarobljeni“ na tom nivou godinama. Poslodavci treba da razumeju da mladi danas traže i smisao, ne samo platu – žele da znaju zašto rade nešto, kakve su im šanse za učenje i napredak i da li firma zaista poštuje osnovna prava.
Tamo gde postoji spremnost na kompromis i komunikaciju, nastaje zdrava saradnja: mladi ulaze u svet rada uz podršku, a firme u Južnom Banatu dobijaju energične zaposlene koji donose nove ideje.
Zaključak
Za mlade iz Pančeva, Kovina, Vršca i manjih mesta Južnog Banata, 2026. godina nije ni najbolja ni najgora u istoriji tržišta rada. Ona je onakva kakvom je sami oblikuju. Oni koji čekaju „idealnu priliku“ i ignorišu praksu, sezonske poslove, obuke i lokalne kontakte verovatno će i dalje govoriti da „nema posla“. Oni koji prihvate da je karijera proces – sa malim koracima, učenjem i eksperimentima – već za nekoliko godina mogu da budu u sasvim drugačijoj poziciji.
Prvi posao ne mora da bude posao iz snova, ali treba da bude korak u pravom smeru. Ako ga tako posmatrate, svaka praksa, svaki honorarni posao i svaki kurs postaju deo veće slike. Za mlade u Južnom Banatu to znači da je put ka stabilnom zaposlenju mnogo više u njihovim rukama nego što na prvi pogled deluje.
Umesto da se pitate „da li uopšte ima posla za mlade“, pokušajte da promenite pitanje u: „šta danas mogu da uradim da budem bar malo zapošljiviji sutra?“. Od tog trenutka, vaš ulazak na tržište rada prestaje da bude lutrija – i postaje strategija.
Dodaj komentar