U okviru filmskog programa, u Dvorani, 2, 3, 4. i 6. jun, u 18.00 na repertoaru je animirani porodični film „Mala Ameli”.
Ameli, belgijsko dete u Japanu, istražuje život sa svojom pratiljom Nišio-san. Njen treći rođendan postaje prekretnica, označavajući početak događaja koji menjaju njen život i oblikuju njeno shvatanje sveta.
U Dvorani, od 2. do 6. juna u 20.00 na repertoaru je španska drama „Gorki Božić” u režiji Pedra Almodóvara. Uloge tumače Belén Riquelme, Aitana Sánchez-Gijón, Bárbara Lennie, Rossy de Palma i Milena Smit.
Tokom dugog decembarskog prazničnog vikenda, žena čija je majka nedavno preminula okreće se poslu kao bekstvu od svakodnevice. Rad bez prekida nesvesno joj ne daje vremena da odboluje. Ovakav tempo prekida iznenadni napad panike i ona odlučuje da zajedno sa svojom prijateljicom otputuje na ostrvo Lanzarote, kako bi napravila pauzu razmišljajući o vezi između života i fikcije.
Ulaznice za bioskopske projekcije koštaju 400 rsd.
U okviru pozorišnog programa KCP-a u Dvorani, 7. juna u 19.30, na repertoaru je predstava Mari Džons „Džepovi puni kamenja” u produkciji „YugoArt”. Režiju potpisuje Erol Kadić, a uloge tumače Miloš Petrović Trojpec i Pavle Mensur.
„Džepovi puni kamenja” je savremena, tužna komedija o meštanima siromašnog irskog sela, koji statiraju na snimanju holivudskog filma, o filmskim i životnim iluzijama junaka drame, o glumačkom umeću pretvaranja snova u stvarnost i, napokon, o iluziji i realnosti u životu. Tema je sudar svetova – sveta filmske iluzije Holivuda i sveta realnosti malog siromašnog irskog sela.
Čarli, jedan od dvojice glavnih irskih protagonista, ima napisan scenario za koji se nada da će uspeti da proda nekom za vreme snimanja. Na kraju će, uz pomoć svog prijatelja, statiste Džeka, njih dvojica osmisliti svoj film, baš o snimanju ovog filma, i taj film će nositi naslov ove drame.
U okviru programa za decu, u Dvorani, 5. juna u 17.00 na repertoaru je opera za decu Volfganga Amadeusa Mocarta „Čarobna frula”, u izvođenju Operskog studija „Borislav Popović“.
Dirigent je Stefan Zekić, reditelj Mario Pavle del Monako, a u predstavi nastupaju Miloš Milojević, Siniša Radin, Miloš Đurović, Milica Lolić, Isidora Bogdanović, Danijela Popović, Anđela Simić, Andreja Kalezić, Stefan Petković, Milica Strahinić i Slobodan Živković.
Gledalac koji je 1791. godine želeo da vidi Mocartovu Čarobnu frulu morao je da dođe ispred pozorišne blagajne već oko podneva i da čeka nekoliko sati u redu kako bi kupio kartu. U narednih nekoliko godina predstava, čija je premijera bila 30. septembra 1791. godine u Frajhaus-teatru na Videnu u predgrađu Beča, izvedena je više od 200 puta a ubrzo će osvojiti i operske scene širom sveta.
Godinu dana pre premijere Volfgang Amadeus Mocart (1756–1791) našao se u finansijskim problemima kada je 1790. godine preminuo njegov pokrovitelj, car Jozefa II. Mocartov prijatelj slavni glumac, pevač, dramaturg i kompozitor Emanuel Šikaneder (1748–1812) koji je bio u istoj materijalnoj situaciji došao je na ideju da napiše libreto za operu koja će obojicu izvući iz dugova. To nije mogla da bude bilo kakva opera već pravi spektakl a Šikaneder koji je bio poznat po spektakularnim predstavama odlučio se za žanr koji je pripadao popularnom pozorištu u Beču – magičnu operu. Profesor Piter Braskomb objašnjava da iako se teoretski sve opere sa magičnom tematikom (vilama, vešticama, magijom...) vode kao magične opere, u praksi je to isključivo zingšpil (komična opera sa govornim dijalozima) i to magični zingšpil čiji je sastavni deo scenografija zasnovana na baroknoj pozorišnoj mašineriji. Dakle, iako su Mocart i Šikaneder živeli i stvarali u doba klasicizma popularni teatar koristio je elemente prethodnog baroknog stila, odnosno scenografiju barokne opere. Barokna mašinerija omogućavala je brze promene scenografije zahvaljujući kulisama koje su se lako pomerale a koje su dočaravale mesto na kome se radnja odvija. Kažu da je u Čarobnoj fruli bilo čak četrnaest ovakvih promena! Među specijalne efekte spadala je i leteća mašina u kojoj su se tri dečaka ili Kraljica noći iz Čarobne frule spuštali na scenu kao sa neba. Mašina je bila ukrašena cvećem a inače je u pozorištu često predstavljala i leteće kočije, zmajeve ili oblake. Gromovi i drugi zvučni efekti bili su sastavni deo ovakvih predstava.
Zbog svega navedenog bilo je prirodno da Šikaneder radnju Čarobne frule smesti u nestvarni svet bajke čiji se motivi prepliću sa mitološkim temama i masonskim simbolima (simbolima tajnog društva kome su pripadali i Šikaneder i Mocart). Kao i u svakoj bajci i u ovoj se sukobljavaju dobro i zlo, da bi na kraju dobro, ljubav i vrlina trijumfovali.
Zatim na scenu stupa Mocart sa svojom vrhunskom muzikom. Kompozitor poznat kao čudo od deteta jer je sa četiri godine počeo da komponuje a prvu operu napisao je sa dvanaest godina. Iako je napisao oko 600 dela (simfonija, vokalno-instrumentalnih dela, koncerata, 22 opere...) govorio je – „opera je za mene na prvom mestu“. U Čarobnoj fruli, kako bi doprineo njenom „bogatstvu“ odlučio je da pomeša različite operske/muzičke stilove. Tako je na primer ulogu Tamina napisao u stilu italijanske opere (na premijeri ga je tumačio Benedikt Šak koji je bio i odličan flautista); Paminina uloga je u stilu nemačke opere; Papagenu, najupečatljivijem liku ove predstave, dodeljena je muzika bliska narodnoj i arije koje će postati veoma popularne. Za svoju snaju Jozefu Hofer, poznatu po briljantnim koloraturama, Mocart je napisao jednu od, kako kažu, najtežih ali i najefektnijih uloga u operskom repertoaru – ulogu Kraljice noći.
Premijernim izvođenjem opere je dirigovao lično Mocart a Šikaneder je tumačio ulogu Papagena. Nažalost, Mocart nije dočekao da vidi kakav je veliki uspeh doživela njegova poslednja opera. Preminuo je dva meseca posle premijere. Bila je to prva opera koju je komponovao za jedno javno pozorište (sve prethodne opere naručio je dvor) i jedina opera iz žanra magične opere koja je ostala poznata do današnjih dana.
Ulaznica košta 800 rsd.
Na Platou KCP-a, 6. juna od 10.00 do 13.00, na programu je BUDI Buvljak.
Zameni, trampi, obrni, okreni! Vreme je za cenkanje, druženje, frku i dobru žurku!
Pozivamo sve klince, roditelje, bake, deke i male kolekcionare da dođu na Plato Kulturnog centra Pančeva i učestvuju u prvom BUDI Buvljaku za decu!
Ponesite igračke, knjige, stripove, garderobu, šnalice, crteže, figurice, sitnice koje traže novog vlasnika… možda i poneki kolač, limunadu ili oranžadu – i spremite se za pravo malo buvljačko ludilo!
Ovde važi posebno pravilo: doneseš staro – odneseš novo!Na BUDI Buvljaku sve može da se trampi, zameni, proda ili pronađe, a možda baš neko vaše zaboravljeno blago postane nečija nova omiljena stvar.
Specijalni gosti: Hor „Vokal kids”!
U slučaju kiše, BUDI Buvljak seli se u Foaje Kulturnog centra Pančeva.
U Foajeu, 5. juna u 18.00 na programu je Mini-sajam knjiga: „Raštan izdavaštvo” i Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, s degustacijom „Topić vina”. Od 19.00 publiku očekuje predstavljanje „Raštan izdavaštva” i projekta „Mapiranje savremene pesničke produkcije: četvrt veka”. U programu učestvuju: Srđan Gagić (urednik Izdavačke kuće „Raštan”) i Jasmina Topić.
U okviru junskog „Književnog kafea”, kojim zatvaramo sezonu 2025/2026, publiku očekuje veče posvećeno savremenoj književnoj sceni, uz mini-sajam knjiga i degustaciju vina.
„Raštan izdavaštvo”, osnovano u Beogradu 2022. godine, u kratkom periodu zauzelo je zapaženo mesto u savremenoj regionalnoj književnoj produkciji, s fokusom na mlade autore i savremenu poeziju i prozu zajedničkog jezičkog prostora. Njihova izdanja već su nagrađivana relevantnim književnim priznanjima.
Razgovaraćemo sa Srđanom Gagićem, pesnikom i glavnim urednikom „Raštan izdavaštva”, o starim i novim izdanjima, izdavačkim planovima, savremenoj pesničkoj produkciji i o novom projektu „Raštan izdavaštva” – „Mapiranje savremene pesničke produkcije: četvrt veka”, koji realizuju uz podršku švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi „Hartefakt fond”.
Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva deluje od 2001. godine i predstavlja važnu lokalnu organizaciju posvećenu promociji književnosti, prevodilaštva i savremene poetske produkcije. Kroz izdavačke programe, književne večeri i edicije poput „Najbolje”, udruženje kontinuirano podržava nove pesničke glasove i održava Pančevo kao prepoznatljivu književnu sredinu.
Dodaj komentar