U okviru pozorišnog programa Kulturnog centra, u Dvorani, 28. aprila u 19.30, na programu je predstava „Mrki, nisam ti ispričao” u režiji Anđelke Stević Žugić. Reč je o autorskom projektu Marka Janketića, a uživo na sceni nastupiće i „Kurina trio”.
Tekst i Markove lične priče dramaturški je oblikovao pisac i scenarista Dejan Stojiljković, dok režiju potpisuje Anđelka Stević Žugić u saradnji s Nikolom Zavišićem.
Predstava „Mrki, nisam ti ispričao”, autorski projekat glumca Marka Janketića, nastao je iz potrebe da se nastavi razgovor koji je ostao nedovršen. U središtu ove predstave nije lik, već čovek. Marko Janketić prvi put pred publikom govori sopstvenim imenom i prezimenom, vraćajući se odnosu sa svojim ocem, legendarnim glumcem Mišom Janketićem. Ne kao omaž i ne kao biografski pregled, već kao lično svedočenje sina koji pokušava da izgovori ono što nije stigao ili nije umeo da kaže na vreme.
Predstava otvara teme odrastanja uz snažan očev autoritet, glumačkog poziva i tereta prezimena, sopstvenog roditeljstva, životnih lomova, poroka, dilema i pokušaja da se stvari promene nabolje. To je priča o odnosu oca i sina, o neizgovorenim rečenicama i o ljubavi koja, uprkos svemu, ostaje prisutna.
Posebnu dimenziju predstavi daje muzika koju uživo izvodi „Kurina trio”, izuzetni mađarski romski muzičari, poznati po nastupima s velikim domaćim i svetskim zvezdama na festivalima poput „Exita”, „Szigeta” i „Nishvilla”, kao i na scenama širom Evrope i sveta.
Cimbal, gitara, kontrabas i klavir pretvaraju poznate pesme u potpuno novo iskustvo.
U njihovom prepoznatljivom „gyass” izrazu, spoju klasike, čardaša, džeza, filmske muzike i roka, svaka numera dobija novi život.
U okviru muzičkog programa Kulturnog centra Pančeva na Sceni, 30. aprila u 19.00 na programu je Koncert sastava „Le Duo” - „Plesač na žici”. Nastupaju Ljubica Damčević – violina i Nikola Vidojević – klavir, a na programu su dela Vasilija Mokranjca, Marka Tajčevića, Josipa Slavenskog i dr. Ulaz je slobodan.
Projekat „Plesač na žici” podrazumeva seriju koncerata na kojima će bitipredstavljene kompozicije za violinu i klavir srpskih autora.
Na programu se nalaze igre i plesovi, a s obzirom na to da je veliki broj kompozitora eksperimentisao s formom „Pesma i igra”, napravili smo izbor naših omiljenih kompozicija.
Bavi se ispitivanjem zvučnih sposobnosti oba instrumenta, a njegov naziv proizlazi iz želje da se čovek otrgne od granica svakodnevnog života. Neizbežno je povezan s rizikom i opasnošću, kao i sa željom za poletom, uzbuđenjem pokreta, plesom i ekstatičnom virtuoznošću„Život kao rizik i umetnost kao bekstvo u drugu egzistenciju”.
Sam naziv projekta inspirisan je istoimenom kompozicijom Sofije Gubajduline, ruske kompozitorke poznate po svom inovativnom i eksperimentalnom pristupu muzici, nastalom 1993. godine.
Takođe, s plesne strane gledišta, a pod uticajem mešovitih ritmova, ispituje se konstantno ispadanje iz balansa i povratak u njega. Program je sačinjen isključivo od dela srpskih kompozitora. Projekat se održava u saradnji sa SOKOJ-em i podržan je na konkursu Fonda za kulturna davanja za 2024. godinu.
Ljubica Damčević i Nikola Vidojević osnovali su 2023. godine kamerni ansambl „Le Duo”. U kratkom vremenskom periodu, duo je ostvario brojne nastupe u Srbiji (KS Eđšeg – Novi Sad, Kulturni centar Pančeva, Kulturni centar Novog Sada, Muzička škola „Živorad Grbić” u Valjevu, kao i promenadni koncert u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine), kao i u inostranstvu (Gozo – Malta, festival „Winterwerft” u Frankfurtu, Muzej Hercegovine u Trebinju, Senglea – Malta, Festival gudača u Perastu – Crna Gora).
U saradnji s Italijanskim institutom za kulturu i baritonom Đakomom Medićijem, realizovali su koncertnu seriju „Ciudades” (Kulturni centar Smedereva, Kulturni centar Rume i KS Eđšeg u Novom Sadu), podržanu od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Zajedno s flautistom Milošem Miketićem, osnovali su „Le Trio”, s kojim su nastupili u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski” i potom realizovali audio-vizuelni projekat „Zvukovi teatra”, podržan od strane SOKOJ-a u pet gradova Srbije (Valjevo, Novi Sad, Beograd, Niš i Lazarevac). Posebno interesovanje pokazuju za primenjenu muziku, učestvujući u poetskom performansu „Poezija živa” uz glumca Nebojšu Milovanovića.
„Le Duo” je duboko posvećen savremenoj muzici, s posebnim fokusom na srpske kompozitore. Za 2026. godinu planirana je serija od pet koncerata podržanih od strane SOKOJ-a – nastavak projekta posvećenog srpskim kompozitorima „Plesač na žici”, kao i koncerti u Nici, Firenci i Berlinu. Jedan od njihovih glavnih umetničkih ciljeva jeste traganje za novim zvučnim prostorima i inovativnim formama izražavanja.
U okviru programa Književni kafe Kulturnog centra, u Foajeu 30. aprila u 19.00 na repertoaru je predstavljanje romana „Frau Beta” Laure Barne (najuži izbor za NIN-ovu nagradu)- U programu učestvuju: Laura Barna i Jasmina Topić.
U kulturnoj istoriji Beograda 20. veka zabeleženo je da su se brojni umetnici: arhitekte, muzičari, glumci, reditelji, slikari…, pristigli iz regiona i Evrope, trajno nastanili u gradu na kapiji Istoka i Zapada i učinili da postane metropola evropske kulture do danas. Negujući kulturu sećanja, ne mogu se zaboraviti umetnički i patriotski doprinosi naših „domaćih stranaca”. Slikarku bavarskog porekla, koja je izvorno ime Babet Bahmajer zamenila srpskim Beta Vukanović – po mužu poznatom slikaru, Hercegovcu Risti Vukanoviću – Beograđani znaju po umetničkim delima uvrštenim u srpsku kulturnu baštinu. Prva koja se odvažila da zaroni u dokumentarnu građu i pretoči uzbudljivu životnu i profesionalnu priču u zanimljiv višeslojni dokumentarni roman je Laura Barna. U maniru veštog pripovedača ona ukršta dve priče i dva ambijenta, gradski kojem pripada školovana slikarka Beta Vukanović, i ruralni koji ilustrativno obeležava prirodno nadarena mlekarica iz Vinče, čije se sudbine prepliću naizgled slučajnim slikarskim poduhvatom.
Uzbudljivi narativ prati u Srbiji istorijske i kulturne uspone i sunovrate od kraja 19. veka do 1972. godine, kada umire čuvena slikarka, 54 godine posle smrti svoga muža. „Ugrebavanje stvarnosti”, kako je Risto označavao Betine grafike, nosi proživljena iskustva u tri režima: Kraljevini Srbiji, kada se, na zaprepašćenje javnosti, kralj Milan Obrenović 1898. u „Narodnoj skupštini poklonio strankinji” u zahvalnost za organizovanje prve zvanične izložbe slika – onoj koja će sa suprugom Ristom voditi umetničko-zanatsku školu, preteču današnje Likovne akademije u Beogradu; onoj koja će se 1919, nakon što je u Parizu sahranila supruga, vratiti u Srbiju s ordenjem za doprinos u Balkanskim i Prvom svetskom ratu; onoj koja će u Kraljevini SHS i Jugoslaviji podučavati prve buduće umetnice u ženskom slikarskom odeljenju; onoj koja će odbiti ponudu Vermahta u Beogradu za lagodniji život 1941. i, najzad, onoj koja je u SFRJ dostojanstveno i skromno odživela svoj jednovekovni umetnički san.
U romanu „Frau Beta”, Laura Barna na simboličan način utemeljuje i otkriva tajnu koja je Betu Vukanović trajno, praiskonskim simbolima vezala za srpski prostor i identitet, autentičan život u Beogradu i žitelje prigradskog naselja Vinče koje baštini neolitske poruke o neuništivosti i trajanju našeg naroda.
Dodaj komentar