Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje je moguće i u Srbiji kao i u Crnoj Gori, ali je ekonomska cena za to rast stope poreza na dodatu vrednost (PDV), naveo je Fiskalni savet u analizi „Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine – činjenice, zablude i paralele sa Srbijom“, preneo je N1.
Ukidanje penzijskih doprinosa, kako je navedeno, predstavljalo bi „tektonski udar“ na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, nezvanično najavila da bi to mogla da učini 2025. godine.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program „Evropa sad“.
„Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa ‘Evropa sad’ da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje“, naveo je Fiskalni savet.
Savet je podsetio da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, programom „Evropa Sad 2.0“, još nisu obelodanjeni.
Iako planovi nisu obelodanjeni, naveo je Fiskalni savet, jasno je da bi to bio tektonski udar na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori.
Dodaje se da je ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa i neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava, tokom prethodnih 100 godina.
„Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema“, upozorio je Fiskalni savet.
Savet je naveo da se „čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema, koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope“.
Detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše, istakao je Fiskalni savet, da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako je reč o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.
Savet je podsetio da je ukidanje doprinosa za zdravstvo u Srbiji bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane, jer je stopa nezaposlenosti značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a.
„Zbog toga u sadašnjim uslovima u Srbiji nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo“, ocenio je Fiskalni savet.
Naveo je da ta reforma i dalje ostaje kao mogućnost, „naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja i slobodnog pristupa javnom zdravstvu, uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija“.
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo povećanje stope PDV-a kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
„U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a u Srbiji, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu“, ističe se u analizi.
Fiskalni savet je podsetio da reformski program „Evropa sad“ Vlada Crne Gore karakteriu tri ključne tačke, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora, direktno iz budžeta.
Druga mera bila je progresivnije oporezivanje dohodaka, uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade, uz zadržavanje stope poreza na zarade od devet odsto i uvođenje druge progresivne stope od 15 odsto za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno.
Treća mera je veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno, na 450 evra.
„Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo“, naveo je Fiskalni savet.
Snažna naplata poreza je međutim, kako je naveo Fiskalni savet, bila rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne, pa će privremeni karakter imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu.
