Jutarnji: Srpski EXPO2027 košta kao tri Pelješka mosta

Uprkos nazivu, to nije velika Svetska izložba, Ekposition universelle, koja je Parizu dala Ajfelov toranj, San Francisku Palatu lepih umetnosti, Briselu Atomijum, a Rimu, iako neodržavanom, magični EUR. "Prava" svetska izložba organizuje se svakih pet godina, a ovogodišnja će privući 28 miliona posetilaca u Osaku u Japanu, piše Jutarnji list a prenosi N1.

 

 

Beograd je, kako se navodi, zapravo dobio "mali Ekspo", specijalizovanu tematsku izložbu koja se nalazi između dva sveta.

 

Koliko god se Vučić u svojim pompeznim i patetičnim nastupima trudio da Beogradski ekspo predstavi kao najveći događaj na planeti 2027. godine, realnost ne potvrđuje ova megalomanska lutanja, piše Jutarnji.

 

"O veličini i značaju specijalizovanih izložbi malog Ekpo-a možda najbolje govori podatak da je održan tri puta u Plovdivu u Bugarskoj: 1981, 1985. i 1991. Za razliku od stvarne izložbe, koja traje pola godine, nema prostornog ograničenja, a zemlje učesnice mogu da grade svoje paviljone. Poređenja radi, ovogodišnji pravi Ekpo u Osaki prostiraće se na 155 hektara, a naredni, u Rijadu u

Saudijskoj Arabiji 2030. godine, čak 600", navodi Jutarnji.hr.

 

Specijalizovane izložbe su uvek tematske a Srbi su planirali da Beograd posvete onome što veruju da najbolje rade na svetu: sportu i muzici, piše u tekstu.

 

"Beogradska čaršija, lokalna varijanta špice, podrugljivo je naziva 'Ekspo sa Aliekspresa' jer 'nije ona prava'", zapaža se u tekstu.

 

Pravi ili ne, okrenuće veliki novac: zvanična cena održavanja izložbe, prema njenom sekretarijatu, iznosi 1,29 milijardi evra, podseća ovaj dnevni list.

 

"Za tu sumu mogla bi da se grade čak tri Pelješka mosta ili stotinak kilometara autoputeva, koji se ubrzano grade u Srbiji i tamo gde nema saobraćajne ili ekonomske opravdanosti po klasičnim parametrima. Ali režim na taj način pokušava da stvori strateška partnerstva dajući poslove kompanijama i zemljama od kojih očekuje političku podršku. Infrastrukturu u Srbiji grade Kinezi,

Azerbejdžanci i američki Behtel, isti onaj koji je u Sanaderovo vreme gradio autoput A1", navodi Jutarnji.

 

Dalje se dodaje da planirana milijarda i trista miliona investicija u Beogradski ekspo uključuje samo direktne troškove.

 

Kad se tome dodaju i oni koji nisu formalno uključeni u izložbu, ali su povezani sa njom, od asfaltiranja postojećih gradskih ulica i izgradnje novih puteva, vodovoda i kanalizacije, preko šminkanja fasada, podsticaja za nove hotele i kupovinu novih vozova, autobusa, trolejbusa, tramvaja i brodova na Savi, pa do telekomunikacija i u oblasti telekomunikacija koje direktno ulažu u infrastrukturu, 7 ko zna šta sve to ulaže u infrastrukturu7 i ko zna! Poređenja radi, planirana cena šestomesečne svetske izložbe Ekpo 2030 u Rijadu je osam milijardi.

 

"U Vučićevoj burazerskoj Srbiji uobičajeno je i gotovo normalno da se „povećanje troškova“ i „neplanski i dodatni radovi“ netransparentno i nepromišljeno nadograđuju i povećavaju cene.

Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu, u čijem je urušavanju stradalo 15 ljudi, prvobitno je bila ugovorena za 3,5 miliona evra, ali su nadležni i sada već bivši i optuženi ministar Goran Vesić rekli da je na kraju isplaćeno celih 15,8 miliona! Nešto više od 112 kilometara transverzale koja povezuje dva već izgrađena autoputa u pravcu sever-jug ugovoreno je (sa Behtelom) za 900 miliona, ali je Srbija do sada već platila preko 1,6 milijardi evra, a radovi još nisu završeni", piše ovaj hrvatski list.

 

Građevinski inženjer Danijel Dašić navodi da su rekonstrukciju 108 kilometara pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom debelo preplatili kineski izvođači.

 

"Cena izgradnje potpuno nove pruge na ravnom terenu bila bi četiri do pet miliona po kilometru, a Srbija je rekonstrukciju i modernizaciju platila po deset miliona“, navodi on. Ogroman deo ovog novca ide domaćim kooperantima, često nepoznatim firmama u struci bez prošlosti i referenci, u vlasništvu sumnjivih ličnosti povezanih sa vladajućim strukturama", prenosi Jutarnji.

 

Ovakvih primera je bezbroj. Građevinari i ekonomisti kažu da je inflacija cena uobičajena i „normalna” u Srbiji. Ugovoreni i ponuđeni iznosi se na kraju udvostručuju i mogu narasti do neverovatnih 400 odsto početne vrednosti. Tako bi 17 milijardi evra koliko se sada navodi kao ukupni troškovi izložbe moglo da naraste na 35, pa i 50 milijardi. Sav taj javni novac bi sigurno završio u rukama privrednika koje okuplja, kontroliše i drži Aleksandar Vučić, navodi se u tekstu.

 

Dok je bezidejna opozicija, od početka naprednjačke vlasti 2012. godine, jadikovala sopstvenu sudbinu i obećavala boljitak kada dođe na vlast - ne objašnjavajući kako - do tada je suveren Srbije stvarao i povezivao mrežu saradnika, preduzeća, organizacija i struktura. Zajednički cilj: ostati na vlasti što duže uz što manje kontrole, kako bi se privilegovanim učesnicima obezbedila što veća zarada, dodaje se.

 

"Paradigma Vučićeva je 'Beograd na vodi' - rušenje postojeće železničke, industrijske i stambene infrastrukture između Starog mosta i Gazele, gde su maskirane bande iseljavale stanare dok je policija odbijala da interveniše, i potonja frenetična gradnja koju su navodno finansirali netransparentni arapski investitori. Ali izložba 2027. preti da zaseni najskuplji Burazov projekat do sada", piše Jutarnji.

 

Za sprovođenje "posla veka" Vučić je iskoristio apsolutnu većinu u skupštini i doneo zakone kojima je Ekspo proglašen za projekat od nacionalnog interesa. Krajem 2023. godine donet je Zakon o posebnim postupcima za realizaciju međunarodnih specijalizovanih izložbi, lex specialis, kojim su ozakonjene javne nabavke bez tendera, neposrednom pogodbom. 

 

"Mnoge procedure se pojednostavljuju ili izbegavaju. Vrhunac bahatosti, koji nisu poljuljali ni tromesečni protesti, je donošenje propisa koji dozvoljavaju korišćenje objekata bez upotrebne dozvole i tehničkog pregleda. I to posle urušavanja novosadske krošnje, koja se dogodila upravo zbog nepoštovanja propisa i procedura", navodi se u tekstu.