Finansijska tržišta širom sveta pogođena su danas posle najnovijeg i najoštrijeg baraža carina koje je objavio predsednik SAD Donald Tramp, i kako izgleda američka berza to najteže podnosi.
Indeks S&P 500 je pao četiri odsto u jutarnjoj trgovini, gore nego padovi drugih vodećih berzi. Industrijski indeks Dau Džouns izgubio je 1.520 poena, ili 3,6 odsto, do 10.10 jutros po vremenu na istočnoj obali SAD, dok je Nasdak izgubio četiri odsto.
Malo akcija je pošteđeno pošto se globalno rasplamsao strah od potencijalno toksične mešavine više inflacije i oslabljenog ekonomskog rasta koji carine mogu da stvore.
Sve je palo, od nafte do deonica velikih tehnoloških kompanija, do vrednosti američkog dolara u odnosu na druge valute. Čak i zlato koje je nedavno dostiglo rekord pošto su investitori tražili nešto bezbednije za kupovinu, izgubilo je vrednost.
Neki od najgorih udara podnele su manje američko kompanije, indeks Rasel 2000 deonica manjih kompanija izgubio je više od pet odsto u takozvanom tržištu u opadanju, koje se označava kada akcije izgube više od 20 odsto u odnosu na svoju rekordnu cenu.
Investitori širom sveta znali su da će Tramp najaviti sveobuhvatne carine kasno sinoć i zbog straha od toga već je indeks S&P 500 prošlog meseca pao 10 odsto ispod svog apsolutnog rekorda. Ali Tramp je ipak uspeo da ih iznenadi sa „najgorim mogućim scenariom za carine“, rekla je Meri En Bartels, glavna zadužena za investicije u firmi „Sanctuary Wealth“.
Tramp je objavio minimalnu carinu od 10 odsto na sav uvoz, a carinska stopa ide mnogo više na proizvode iz nekih zemalja kao što su Kina i Evropska unija. Banka UBS procenjuje da je „zamislivo“ da bi ukupno carine, koje su uopšteno jednake nivoima neviđenim oko sto godina, mogle da obore američki privredni rast za dva procentna poena ove godine i podignu inflaciju na blizu pet odsto.
Na Vol stritu se dugo pretpostavljalo da će Tramp koristiti carine samo kao alatku za pregovore sa drugim zemljama, a ne kao dugoročnu politiku. Ali jučerašnja najava može da nagovesti da Tramp vidi carine više kao pomoć u rešavanju ideološkog cilja, kao što je na primer vraćanje radnih mesta iz proizvodnje nazad u SAD, a ne kao početnu opkladu u igri pokera, piše agencija AP.
Ako Tramp sprovede najavljene carine, moguće je da će biti potrebno da cene akcija padnu mnogo više od 10 odsto u odnosu na apsolutni rekord da bi se odrazila globalna recesija koja bi mogla da usledi, zajedno sa udarom na profite koje bi američke kompanije mogle da imaju. Indeks S&P 500 sada je oko 11 odsto manji nego njegov rekord postavljen u februaru.
„Tržišta moguće zapravo slabije reaguju, posebno ako se ispostavi da su te carine konačne, obzirom na potencijalni dalji udar na globalnu potrošnju i trgovinu“, rekao je Šon San, menadžer u investicionoj kompaniji Tornburg Investment, mada on vidi Trampovu jučerašnju najavu carina više kao prvi početni nego finalni potez za njegovu politiku.
Američka privreda trenutno i dalje raste. U izveštaju danas rečeno je da su američki radnici prošle nedelje podneli manje zahteva za naknade za nezaposlenost, u najnovijem znaku da je tržite rada uglavnom u redu. Ekonomisti su očekivali da vide porast nezaposlenosti, i tržište rada je bilo ključno u održavanju privrede van recesije.
Na inostranim berzama indeksi su znatno pali širom sveta. U Evropi je francuski CAC40 izgubio je tri odsto, nemački DAX je manji za 2,3 odsto. Japanski Nikei 225 je manji za 2,8 odsto, hongkonški Hang Seng izgubio je 1,5 odsto, a južnokorejski Kospi je pao 0,8 odsto.
Dodaj komentar