Zbog dugotrajnog klimatskog zagrevanja i sve češćih toplotnih talasa opao je nivo kiseonika u jezerima širom sveta, pokazala je nedavno objavljena studija.
Kako prensi Sinhua, istraživači su ovaj trend opadanja otkrili analizom podataka o rastvorenom kiseoniku – količini kiseonika u vodi – u više od 15.000 jezera širom sveta tokom proteklih 20 godina.
Studija, objavljena u časopisu Sajens advansiz (Science Advances), otkrila je da 83 procenta svetskih jezera beleži smanjenje nivoa kiseonika u površinskim vodama. Prosečna stopa gubitka kiseonika u jezerima je viša nego u okeanima i rekama, što dodatno naglašava ozbiljnost ovog problema.
Autori studije navode da je glavni uzrok klimatsko zagrevanje, koje doprinosi sa 55 procenata padu nivoa kiseonika smanjujući njegovu rastvorljivost u vodi. Pored toga, povećana koncentracija hranljivih materija u jezerima, poznata kao eutrofikacija, odgovorna je za približno 10 procenata ukupnog gubitka.
Analiziran je i uticaj toplotnih talasa. Studija pokazuje da toplotni talasi imaju brz i izražen efekat na opadanje nivoa kiseonika, uzrokujući smanjenje od 7,7 procenata u poređenju sa uslovima pri prosečnim temperaturama.
Autori su naglasili dubok uticaj klimatskih promena na slatkovodne ekosisteme, koji zahtevaju adekvatne nivoe kiseonika kako bi podržali aerobni život i očuvali zdrave biološke zajednice.
„Smanjenje kiseonika može dovesti do izumiranja vrsta, masovnog uginuća vodenih organizama i kolapsa komercijalne ribarske industrije“, rekao je koautor studije Džang Junlin, istraživač sa Nankinškog instituta za geografiju i limnologiju (nauka koja proučava slatkovodne ekosisteme) pri Kineskoj akademiji nauka.
Gubici rastvorenog kiseonika u jezerima ranije su dokumentovani. Na primer, studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Priroda (Nature), pokazala je da su smanjenja bila široko rasprostranjena i u površinskim i u dubokim vodama umereno toplih jezera. Međutim, autori nove studije smatraju da njihova istraživanja pružaju sveobuhvatniji uvid, jer su obuhvatila jezera veća od 10 kvadratnih kilometara širom sveta. Nasuprot tome, prethodna studija nije uključivala jezera iz tropskih i hladnih klimatskih zona.
Takođe je naglašena hitna potreba za suzbijanjem sve većeg problema gubitka kiseonika. Koautor Ši Kun, takođe istraživač iz Nankinškog instituta, istakao je da bi napori trebalo da se fokusiraju na smanjenje koncentracije hranljivih materija u jezerima, uključujući ograničavanje upotrebe đubriva, kontrolu emisija otpada iz stočarstva i unapređenje upravljanja urbanim i industrijskim otpadnim vodama.
„Sadnja podvodne vegetacije i izgradnja močvara mogu pomoći u obnavljanju jezerskih ekosistema“, rekao je Ši za Sinhua.
U istraživanju su učestvovali i naučnici sa Kineskog univerziteta u Nankingu i Univerziteta Bangor u Velikoj Britaniji.
Dodaj komentar