Uz napor velike petorke, Evropa može da neutrališe izostanak pomoći SAD Kijevu

Od početka mandata novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa nastupio je zastoj u slanju američke vojne, finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, dok se evropska podrška kontinuirano nastavlja i dodatno povećava razlika u visini pomoći u korist Evrope.

U analizi grupe za praćenje pomoći Ukrajini, Instituta svetske privrede (IfW) iz Kila, piše da je Evropa do sada Ukrajini dala 23 milijarde evra više pomoći nego SAD.

U tome se posebno ističu manje evropske zemlje kao što su Danska i Estonija koje šalju pomoć daleko veću od svojih privrednih potencijala, dok velike ekonomije kao što su Nemačka, Francuska ili Španija tek treba da ispune svoju ključnu ulogu, navodi IfW.

Zastoj u američkoj pomoći došao je sa dolaskom Trampa u Belu kuću 20. januara ove godine, a odluka o poslednjem paketu pomoći u oružju vrednom 480 miliona evra usvojena je još u vreme prethodne administracije Džoa Bajdena.

I dok iz SAD više ne stižu nikakava obećanja o pomoći, iz Evrope je ona nastavljena. U januaru i februaru je velika Britanija poslala pomoć vrednu 360 miliona evra, Nemačka 450 miliona, Norveška 610 miliona, Danska 690 i Švedska čak 1,1 milijardu evra.

Uz to, Evropska komisija je nedavno Ukrajini isplatila prvi kredit u visini od 3 milijarde evra.

Od početka rata evropske zemlje su Kijevu poslale pomoć vrednu ukupno 138 miljardi, i to je 23 milijarde više od ukupne američke pomoći, piše IfW.

SAD su u prednosti jedino ako se gleda isključivo vojna pomoć, i ona je od početka rata u februaru 2022. sa 65 milijardi evra oko jednu milijardu veća od evropske.

IfW navodi da najnoviji podaci ukazuju na heterogenost u Evropi pošto mnoge zapadnoevropske zemlje pružaju srazmerno manju pomoć od nordijskih i baltičkih država. Tako su zemlje poput Estonije i Danske za pomoć Ukrajini predvidele više 2 odsto svog predratnog BDP.

Sa druge strane, Nemačka i Velika Britanija za podršku Ukrajini izdvajaju oko 0,4-0,5 oto BDP, a Francuska, Italija i Španija svega 01-0,2 odsto.

Autori analize ukazuju da ta evropska „velika petorka“ mora da učini više ako želi da delimično ili potpuno nadomesti manjak američke pomoći, i da bi neutralizacija deficita SAD, barem u oblasti finansijske pomoći, bila sasvim moguća kada bi činile samo deo onog što čine skandinavske i baltičke zemlje.