Građani Bugarske sutra glasaju na predsedničkim izborima, a prema očekivanjima, pobednik neće biti poznat u prvom krugu. U drugi krug trebalo bi da uđu aktuelna šefica države Ilijana Jotova i ekonomista Andrej Gjurov.
Jotova na izbore izlazi kao nezavisna kandidatkinja, uz podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska premijera Rumena Radeva i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru. Gjurova, bivšeg zamenika guvernera centralne banke i premijera prelazne vlade tokom prvih meseci 2026. godine, podržava prozapadna reformistička opozicija.
Analitičari ocenjuju da niko od 27 kandidata neće osvojiti predsedničku funkciju već u prvom krugu, jer je za to neophodna izlaznost veća od 50 odsto od 6,6 miliona registrovanih birača, kao i većina osvojenih glasova. Očekuje se da će izlaznost biti manja od 40 odsto, pa bi drugi krug trebalo da bude održan 1. novembra, navodi Asošiejted pres.
Predsednik Bugarske bira se neposredno na pet godina, a istu funkciju jedna osoba može da obavlja najviše dva mandata. Iako je položaj pretežno ceremonijalan, šef države ima pravo veta na zakone, vrhovni je komandant vojske, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore.
Za favorita važi 62-godišnja Jotova, novinarka i bivša poslanica Evropskog parlamenta, koja bi u slučaju pobede postala prva predsednica Bugarske. Bila je potpredsednica države dok je Radev bio predsednik od 2017. do 2026. godine, a funkciju predsednika je preuzela u januaru ove godine, kada je on podneo ostavku kako bi učestvovao na parlamentarnim izborima 19. aprila.
Uoči tih izbora, Radev je osnovao Progresivnu Bugarsku, stranku koja je na aprilskim izborima osvojila 43 odsto glasova i nakon toga dovela Radeva na mesto premijera. Prema anketi agencije Market links sprovedenoj od 13. do 19. oktobra, Jotovu podržava 47,3 odsto birača, a Gjurova 30,6 odsto. Analitičari smatraju da bi Gjurovljeve šanse porasle u drugom krugu.
Predizborna kampanja bila je usmerena na ruski rat protiv Ukrajine i na širenje sukoba na Crno more, uključujući napade dronovima na trgovačke brodove. Kandidati su pokušali i da odgovore na zabrinutost zbog rasta cena energenata i visoke inflacije, u vreme kada se mnogi stanovnici ruralnih delova zemlje bore sa sve težim životnim troškovima.
Bugarska je članica NATO-a od 2004. godine, a Evropske unije od 2007. Iako među parlamentarnim strankama postoji širok prozapadni konsenzus, u društvu su i dalje izražena proruska osećanja, pojačana nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Radev je često poručivao da će Bugarska ostati na evropskom putu, ali se istovremeno zalagao za bolje odnose sa Rusijom i ukidanje sankcija koje je EU uvela Moskvi. Analitičari očekuju da bi Jotova, ako pobedi, nastavila politiku koju je vodio Radev.
Dobromir Živkov, izvršni direktor agencije Market links, rekao je za Asošiejted pres da Jotova pripada političkoj struji koja se zalaže za neutralniju poziciju Bugarske. Jotova je na jednom od mitinga poručila da je odnos prema ratu u Ukrajini jedna od ključnih razlika između nje i ostalih kandidata, naglasivši da se zalaže za mir postignut pregovorima, a ne silom.
Serija napada dronovima na najmanje sedam teretnih brodova u Crnom moru, izvedenih ovog meseca u blizini obala Bugarske i Rumunije, izazvala je zabrinutost da bi Rusija mogla da dodatno eskalira sukob. Napadi u isključivim ekonomskim zonama dve članice NATO-a ugrozili su globalnu pomorsku rutu, odneli tri života i doveli do nestanka najmanje 28 osoba, navodi AP.
Dodaj komentar