Džozef, predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su među razlozima, zbog kojih bi Vučić mogao da prihvati ulazak u NATO, popularnost predsednika SAD Donalda Trampa u Srbiji i činjenica da su antivladini protesti oslabili njegovu vlast.
„Tramp je izuzetno popularan u Srbiji i veoma je uticajna figura. Vučiću bi bilo veoma teško da kaže: ‘Ne, ne prihvatam’. Uz to, Tramp je tokom prvog mandata pokušao da donese mir između Kosova i Srbije – dakle, to ne bi bila nova stvar. On poznaje region i često kaže da je zaustavio rat između Srbije i Kosova“, naveo je Džozef.
Kao drugi razlog je naveo to što je Vučić politički oslabljen, ukazujući da antivladini protesti u Srbiji traju već godinu dana, i da je on „toliko nesiguran da ne sme da raspiše izbore, što je ranije često činio“.
„Prihvatanje takvog plana (za ulazak u NATO) potpuno bi promenilo unutrašnju političku situaciju. Protesti više ne bi bili u centru pažnje, fokus bi bio prebačen na taj istorijski razvoj. Naravno, mnogi proruski orijentisani ljudi nazvali bi ga izdajnikom, ali bi veliki deo opozicije podržao to, jer članstvo u NATO-u znači više reformi, napredak ka EU i kraj politike sedenja na dve stolice“, dodao je Džozef.
Džozef je ocenio da je taj scenario „potpuno ostvariv, jer širenje NATO-a na Balkanu ništa ne košta SAD“.
„Na Balkanu nema pretnji koje NATO ne bi mogao da reši ili da spreči samim svojim prisustvom. Dakle, nema nikakvog rizika za SAD. Balkan je već okružen zemljama članicama NATO-a. Tri od šest zemalja Zapadnog Balkana su u NATO-u. Srbija je jedina država u regionu koja kaže da ne želi članstvo. Čak i Bosna i Hercegovina ima formalnu želju da uđe u NATO, dok Kosovo, naravno, snažno želi članstvo“, rekao je američki stručnjak.
Dodao je da Srbija, uz to, ima dobre odnose sa zapadnom vojnom alijansom, da Srbi podržavaju KFOR i da u Beogradu često traže da ta NATO misija na Kosovu poveća broj vojnika.
„Srbija ima dobre odnose i s američkom vojskom i NATO komandom. Kada biste privatno pitali srpske generale, većina bi želela članstvo u NATO-u, jer bi to ojačalo industriju oružja i municije u Srbiji“, naveo je Džozef.
Kada bi Srbiji ponudio put ka članstvu u NATO-u, Tramp bi isto ponudio i Kosovu, kazao je Džozef.
„To bi značilo da bi kosovski premijer morao da potpiše statut Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), a ne samo da ga prosledi Ustavnom sudu. Vučić traži tu zajednicu godinama i time bi je dobio“, rekao je Džozef.
Upitan o očekivanom protivljenju četiri članice NATO-a koje još ne priznaju Kosovo, Džozef je izrazio uverenje da bi Grčka priznala kosovsku nezavisnost čim bi predsednik vlade u Prištini potpisao statut ZSO.
„Kada Grčka prizna Kosovo, biće lakše Rumuniji, Slovačkoj i Španiji da krenu istim putem. Ali, u ovoj fazi govorimo samo o putu ka članstvu u NATO-u, tako da one ne moraju da priznaju Kosovo. Nijedna od četiri zemlje ne mora da menja svoj stav. Možda će za tri godine situacija biti potpuno drugačija. Tenzije će se smanjiti, biće više trgovine i više odnosa“, ukazao je Džozef.
On je rekao i da bi ulazak Srbije u NATO bio dodatni pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina i da bi predstavljao balkanski ekvivalent ukrajinskom potapanju ruskog ratnog broda „Moskva“.
„Zato što je Srbija ratni brod preko kojeg Rusija projektuje svoj uticaj na ceo Balkan. Ako taj brod potone ili ako zaplovi prema vodama NATO-a, to bi bio ogroman udarac za Rusiju, čak i za Kinu, jer i Rusija i Kina, formalno i metaforički, vide Srbiju kao svog strateškog partnera i glavnu platformu uticaja na Balkanu“, naveo je Džozef.
Džozef, stručnjak za upravljanje konfliktima koji smatra da bi kosovski model mogao da posluži kao osnova za postizanje mira u Ukrajini, rekao je da je glavni razlog za takav stav činjenica da bi to odgovaralo Putinu.
„Najvažnija i najzanimljivija stvar kod primene kosovskog modela u Donbasu – dakle u Ukrajini – jeste to što ga ruski predsednik Putin podržava. To je početna tačka, ali ne i jedina. Putin već više od dve decenije insistira da mora da se poštuje Rezolucija 1244 (Saveta bezbednosti UN). Putin takođe stalno ponavlja da su Kosovo i Ukrajina ista stvar“, kazao je Džozef.
Džozef, koji je tu ideju obradio i u analizi objavljenoj u akademskom časopisu „SAIS Review of International Affairs“, naveo je da bi primena principa Rezolucije 1244 u Donbasu – međunarodna administracija, raspoređivanje mirovnih snaga i odlaganje pitanja suvereniteta za kasnije – mogla da pruži Ukrajini bezbednosne garancije, bez potrebe da Kijev prihvati rusku aneksiju tog regiona.
On je rekao da je Rezolucija 1244 „izbacila pitanje suvereniteta iz rasprave, bez negiranja ili proglašenja nezavisnosti Kosova, ali je okončala sukob i otvorila put međunarodnoj administraciji i prisustvu mirovnih snaga na Kosovu“.
„Isti princip bi bio primenjen i u Donbasu, a rasprava o tome ‘kome pripada’ bila bi odložena za kasnije – uz budući referendum koji bi to rešio. Putin podržava referendume – organizovao ih je i na Krimu i u delovima Donbasa koje Rusija kontroliše. Dakle, njemu bi bile ponuđene dve stvari koje ne osporava: model Rezolucije 1244 i referendum“, kazao je Džozef.
Ocenio je da bi Putin uz taj model mogao da dobije još više teritorije – čak i više nego što predviđa Trampov plan – uključujući zapadne delove Donbasa, koji su za Ukrajinu najosetljiviji, jer bi time Rusija imala direktan uticaj na celu zemlju i čak bi otvorila još jedan pravac prema Kijevu.
„Ali, morao bi da prihvati i jedan uslov – slično kao što je to učinilo Kosovo. Morao bi da prihvati da Donbas bude pod upravom treće strane – bilo UN, bilo OEBS“, naveo je Džozef.
Dodao je da bi za Ukrajinu to bio „povoljan pristup“ jer Kijev ne bi morao da prizna rusku aneksiju Donbasa, a status Krima bi mogao da bude ostavljen za kasnije pregovore.
„Drugi razlog, i najvažniji za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, jesu bezbednosne garancije. Kosovski model bi doneo međunarodnu administraciju od UN ili OEBS, što bi odmah zaustavilo rusifikaciju – prisilu na ruske pasoše, vojnu indoktrinaciju dece i prepreke za raseljene koji žele da se vrate u svoje domove. Pod tom administracijom bi bile formirane i međunarodne komisije za imovinu“, rekao je Džozef za RSE.
(Beta)
Dodaj komentar