TASS dodaje da je na vanrednoj sednici vlade Vučić takođe dopustio mogućnost da Srbija iznese sopstvenu ponudu i „ponudi bolju cenu“ (za kupovinu ruskog udela u NIS) ukoliko se Moskva i treća strana ne dogovore o ceni.
TASS ukazuje da je Vučić „posebno naglasio da Beograd želi da izbegne bilo kakve radikalne korake“ poput konfiskacije, nacionalizacije i oduzimanja imovine.
Ruska agencija prenosi i da je prethodno, na vanrednoj sednici vlade, potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali pozvao Vučića da razmotri nacionalizaciju NIS-a rekavši da je to „neophodno u uslovima rastućeg pritiska i pretnji po ekonomiju Srbije“.
„Moramo da mislimo o sebi, jer je došao krajnji trenutak. Moramo da preuzmemo stvari u svoje ruke i da radimo ono što je u interesu Republike Srbije“, naglasio je Mali, dodajući da deo članova vlade deli isto mišljenje, ali se ne usuđuje da ga javno iznese, prenosi TASS.
Agencija podseća da je dan ranije, 15. novembra ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović-Handanović saopštila da se Srbija priprema da razmotri nacionalizaciju NIS u svetlu zahteva SAD za potpunim izlaskom ruskih akcionara iz kompanije.
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava SAD (OFAC) obavestila je Beograd o zahtevu da ruski akcionari budu potpuno povučeni iz NIS. SAD su pismeno saopštile da ne prihvataju nikakve odluke o promeni upravljanja bez promene vlasnika, kao i da isključuju mogućnost da se rusko učešće zadrži preko povezanih struktura Gasproma ili državnog sektora Rusije.
Ranije su ruski vlasnici NIS obavestili OFAC o svojoj spremnosti da kontrolu nad kompanijom prenesu trećoj strani. Ministarka Đedović-Handanović je naglašavala da je Beograd zvanično podržao ovaj predlog.
U januaru 2025. godine Ministarstvo finansija SAD uvrstilo je u sankcioni spisak Gasprom njeft, direktora kompanije Aleksandra Djukova i srpski NIS. Nakon nekoliko odlaganja, ograničenja su stupila na snagu 9. oktobra. Predsednik Vučić je tada naglasio da ne krivi Rusiju i da računa na zajedničko rešenje pitanja. Kasnije je saopštio da je posle američkih mera NIS faktički dospela pod restrikcije i od strane Evropske unije.
Glavni proizvodni kapaciteti NIS-a nalaze se u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj. Većinski akcionari su Gasprom njeft (44,85 odsto akcija), Srbija (29,87 odsto) i akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, pod upravom Gasprom kapitala (11,3 odsto), piše TASS.
(Beta)
Dodaj komentar