Sporazum o unapredjenju izbornih uslova koji je rezultat medjustranačkog dijaloga bez posredovanja Evropskog parlamenta ima malo potencijala da poboljša kvalitet izbornog procesa i ne rešava ključne probleme, ocenili su iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Pojedina rešenja koja bi mogla da doprinesu boljim izbornim uslovima su vrlo ograničenog dometa, dok izuzetno zabrinjava kompleksnost predloženih izmena celokupnog izbornog procesa, ali i pojedinih mera koje mogu da umanje dostignute standarde i da ugroze javni interes“, navodi se u saopštenju te organizacije.
Oni su ocenili da se ponovo naslućuje „loša praksa“, koja je obeležila izbore 2020. godine, jer se predlaže promena pravila izbornog sistema i izbornog procesa neposredno pred raspisivanje samih izbora, što je, prema njihovim rečima, suprotno medjunarodnim standardima i principima.
„Svega tri meseca koliko je preostalo do raspisivanja izbora nedovoljno je za sprovodjenje mera ovog obima i to bi moglo dodatno da umanji predvidivost procesa, da pruži prednost samo nekim učesnicma izbornog procesa i time uveća neravnopravnost medju njima“, navodi se u saopštenju.
Iz Crte su naglasili da se ni taj sporazum, kao ni onaj nastao u medjustranačkom dijalogu uz posredovanje evroparlamentaraca, „ne bave ključnim problemima izbornog procesa na koje ukazuju medjunarodni i domaći posmatrači“.
„Pritisci na birače se u potpunosti ignorišu jer se u Sporazumu ni ne spominju. Predlog da se funkcionerska kampanja spreči time da mediji ne smeju da izveštavaju sa otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore nije dovoljan da doprinese ravnopravnosti izbornih učesnika i postavljanju jasne linije izmedju državnih i partijskih aktivnosti“, piše u saopštenju.
Rešenja za problem neravnomerne medijske zastupljenosti se u Sporazumu uglavnom oslanjaju na mere koje su predložili kofasilitatori tokom procesa Medjustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, a koje je Crta ocenila kao „nedovoljne za obezbedjivanje uslova za poštene i slobodne izbore“.
„Sporazumom se najviše zadire u način organizovanja i sprovodjenja izbora jer se predvidja uvodjenje lokalnih izbornih komisija kao ‘srednjeg nivoa’ izborne administracije za republičke izbore. Predvidjene izmene, usled nedostatka vremena koje je potrebno da se odrede jasne nadležnosti, obezbede kapaciteti i usklade svi nivoi unutar sistema izborne administracije, kao i da se novinama prilagode svi učesnici na izborima, mogle bi negativno da utiču na predvidivost izbornog procesa i pravnu sigurnost“, navode iz Crte.
Prema njihovim rečima, zaštita izbornog prava bi primenom tog Sporazuma za birače postala „nepristupačnija nego do sada“, a primenom mera koje se odnose na Jedinstveni birački spisak „otvorio bi se i prostor za zloupotrebe ličnih podataka gradjana“.
„Mere koje se mogu oceniti kao pozitivne i uskladjene s pojedinim ODIHR preporukama tiču se unapredjenja transparentnosti izbornog procesa, predaje finansijskih izveštaja pre izbornog dana ili inicijative da birači budu upoznati s procedurom provere podataka u Jedinstvenom biračkom spisku, ali njihov domet na sveukupno unapređenje kvaliteta izbora je ograničen“, ocenili su iz te organizacije.
Istakli su da su predložena rešenja nedovoljno precizno definisana što „ostavlja prostor za različita tumačenja“.
„Takodje, Sporazum ne sadrži rokove za usvajanje i primenu mera, niti jasne mehanizme njihovog sprovođenja. Konačno, pravna priroda Sporazuma ostaje nejasna i tek će se videti kako će u praksi izgledati promene izbornih zakona koje treba da obezbede njegovu primenu“, istakli su u saopštenju.
