Nezadovoljstvo bi bilo mnogo veće kada bi građani stvarno shvatili da svako od njih sutra može da bude žrtva Zakona o eksproprijaciji i ostane bez očevine i dedovine.
To je u intervjuu FoNetu izjavio glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk i naglasio da je po Ustavu, kao i svuda u svetu, privatna imovina svetinja.
Došli smo u situaciju da je privatna imovina obična prćija s kojom država može da radi šta hoće. Ne država, već izvršna vlast konkretno, ocenio je Ćulibrk, ali je konstatovao da vlast reaguje na pritisak i ulicu.
"Nemoguće je da toliko loših poteza imate na gomili, a da ljudi i dalje ćute i prave se kao da žive na Marsu", objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i dodao da ga posebno brine brzina kojom je donet Zakon o eksproprijaciji.
Neko ima unapred spreman scenario i jako mu se žuri zbog nečega, što upućuje na sumnju da tu nisu najčistije namere, ukazao je Ćulibrk i podsetio da je, od momenta kad je trebalo da bude otvorena javna rasprava, do momenta usvajanja Zakona, prošlo manje od mesec dana.
"A, ako se nekome strašno žuri, opet me je strah da već postoje jasni planovi za neke projekte koji samo čekaju usvajanje tog zakona i da počne realizacija", ocenio je on i predvideo "da ćemo to vrlo brzo videti".
Možda ne baš pre 3. aprila do 20 časova, kada se zatvaraju birališta, ali verujem da ćemo već 4. ili 5. aprila videti jasne razloge zašto se toliko žurilo sa donošenjem Zakona o eksproprijaciji, ukoliko vladajuća većina bude imala većinu, a verovatno hoće, procenio je Ćulibrk.
Ukazujući da se "skrivena agenda" krije u pojedinim odredbama Zakona, on je rekao da mu se sumnja još više pojačala posle izjave premijerke da se taj zakonski akt ne donosi zbog Rio Tinta, za koji tvrdi da je već otkupio sve što je mislio.
"Pa nije tačno. On je otkupio ono što je mogao i ono što su ljudi hteli dobrovoljno da prodaju. E, sad su naišli na malo tvrđi orah, jer ima ljudi koji neće da prodaju svoju imovinu", obrazložio je Ćulibrk i priznao da "veću neiskrenost" nije čuo u životu.
On već vidi da će Rio Tinto biti "projekat od nacionalnog značaja, sa aspekta ove vlasti" i upozorava da su ključni problem kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li je neki projekat od nacionalnog značaja.
"Dakle, to je diskreciona odluka izvršne vlasti, Vlade, predsednika, jednog čoveka u ovoj državi koji donosi sve odluke. Ako on kaže da je Rio Tinto projekat od nacionalnog značaja, to će biti projekat od nacionalnog značaja i ljudi će se naći na udaru ovog zakona", najavio je Ćulibrk.
Kako je napomenuo, "ljudi danas neće da prodaju tu imovinu i ne može Bog da ih natera", ali vlastima sa ovim zakonom neće ni biti ni potrebna njihova saglasnost.
Upitan da li je realno da Zakon o eksproprijaciji ipak ne stupi na snagu, Ćulibrk je primetio da je predsednik već unapred najavio da ne može da odbaci svaki zakon koji mu se ne sviđa ako je u skladu sa Ustavom, a za ovaj zakon tvrdi da je u skladu sa Ustavom.
Zato misli da zahtev Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji da se odustane od tog zakona ne znači ništa, ali je uveren da bi se to dogodilo da je na ulicu izašlo 50.000 ljudi.
Drugo, zašto Srbija sa rekordnim prilivom direktnih stranih investicija i najvećim izdvajanjima iz budžeta za infrastrukturne projekte nema domaće privatne investicije, bez kojih na duži rok nema održivog rasta i razvoja, upitao je Ćulibrk i sam odgovorio da domaći investitori "nisu sigurni".
Kako je protumačio, "stranci na neki način mogu da nađu zaštitu, oni imaju direktne veze s Vladom, ulaze u Vladu kad hoće, dogovaraju s njom šta hoće i imaju zaštitu svojih država".
U tom kontekstu, on je naglasio da se u Srbiji donose zakoni koji će legalizovati koprupciju, a time je učiniti i sistemskom.
Za zakone, kao što je ovaj o eksproprijaciji, neophodan je širi društveni konsenzus koji bi trebalo da obuhvati podršku čak i vanparlamentarnih stranaka, smatra Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, da bismo imali pravni ambijent i državu u koju ćemo imati svi poverenje i za koju verujemo da radi u opštem interesu, potrebna su rešenja koja bi zadovoljila ogromnu većinu.
On misli da je teško predvidedi šta će se događati naredne godine, ali uočava da se po ovim zakonima vidi da postoji iskra nezadovoljstva i može da pretpostavi da bi samo jedna sitnica mogla da bude uzrok stvarno šireg protesta.
"A može da se ne desi ništa, može da se desi da ovi protesti lagano tinjaju i da se ugase, kao svojevremeno protesti 1 od 5 miliona", rekao je Ćulibrk.
Kao ključni probem vidi to što većina građana i dalje ne zna suštinu problema, "jer su na sedativima, zahvaljujući medijima koje vlast kontroliše".
Prema njegovim rečima, "objektivne i tačne informacije se prećutkuju i zaobilaze, a plasira se propaganda, i onda imate 70 ili 80 odsto ljudi koji zapravo nemaju pojma šta se u državi dešava i zato ne mogu ni da budu nezadovoljni".
Uprkos takvoj situaciji, ljudi ipak počinju da se bune, tako da je prilično neizvesno šta sve može da se desi u 2022. godini, zaključio je Ćulibrk.
