Ukoliko žele, vlasti imaju mogućnost da pomoću medija promene raspoloženje javnog mnjenja prema spoljno-političkim pitanjima, mada će uvek ostati tvrdo jezgro, pri čemu postoji i „faktor dugog trajanja“ koji utiče na stavove gradjana.
„Ukoliko stranke na vlasti imaju interes, usmeravanjem medijskih narativa za samo nekoliko meseci mogu da dovedu do vidljivih promena u spoljno-političkim stavovima gradjana, uz to da uvek ostaje deo onih koji će zadržati svoj nepokolebljiv stav“, naveo je istoričar Slobodan Marković za Demostat, navodeći da to može da se prati u istraživanjima javnog mnjenja od šezdesetih godina.
Prema njegovim rečima, poslednjih deset godina u Srbiji se vodi propaganda u kojoj se uočavaju tri važne odlike – slavi se Srbija, koja se prikazuje kao neproporcionalno značajna u odnosu na svoju veličinu i ekonomsku snagu, Zapad se stalno osporava i prikazuje kao deo neke zavere protiv naše zemlje, a Rusija se predstavlja kao branilac Srbije i pravoslavlja.
„Ta propaganda je postojana i stvara iluziju stabilne podrške Rusiji, dok se antizapadna kampanja od 2012. pojačava. Medjutim, bilo kakva promena spoljno-političke orijentacije brzo bi se odrazila i na javno mnjenje“, naveo je Marković.
Prilikom merenja stavova, gradjani se ispituju na osnovu skala podrške i pravi se razlika izmedju onih koji potpuno i onih koji delimično podržavaju neku veliku silu ili savez.
„Tvrdi podržavaoci ostaće uglavnom na istim pozicijama, a meki će se preliti u pravcu prema kome ih usmere medijski narativi“, objasnio je Marković, navodeći da je ključan stav predsednika države Aleksandra Vučića.
Govoreći o antizapadnoj propagandi, Marković kaže da se ona pojačava u Srbiji od 2012-2014. godine. Kako navodi, od 2012. Rusija primenjuje strategiju meke moći, a od aneksije Krima 2014. godine veoma aktivno radi na sopstvenoj promociji širom sveta, a posebno u Srbiji.
„Javno mnenje jeste nestabilno i relativno brzo se može izmeniti, ali ne i po pitanjima kakva su, na primer, ova u vezi sa Evropskom unijom, statusom Kosova i Metohije ili Rusijom“, naglasio je preofesor Fakulteta političkih nauka Siniša Atlagić.
Objasnio je da na odluke gradjana u vezi sa ovakvim pitanjima utiču prevashodno takozvani faktori dugog trajanja, pre svega socijalizacijski, dok su situacioni faktori poput političkih kampanja drugog ranga.
„Otuda ja ne bih potcenjivao gradjane pričom o tome da se njihovi stavovi o fundamentalnim pitanjima mogu brzo promeniti otpočinjanjem kampanje u prilog nekom pitanju“, ističe Atlagić.
On ne očekuje da će se desiti nagli ili značajan zaokret prema pitanju pristupanja Srbije EU niti u odnosu prema Rusiji.
Govoreći o tome na koji način se formira javno mnjenje u Srbiji, Atlagić objašnjava da je javni prostor u našoj zemlji polje specifične konfiguracije.
„Njegovo središte čine od vlasti kontrolisani televizijski kanali kao, još uvek, najkorišćenija sredstva masovne komunikacije, te jeftina dnevna štampa. Na periferiji je komunikacija posredstvom interneta i periodične štampe. Šansa da odredjeni diskurs postane popularan zavisi, pre svega, od toga koliko je on zastupljen u središtu javne sfere. Eto kako se formira javno mnenje u Srbiji“, zakljućio je Atlagić.
Direktor programa televizije N1 Igor Božić nije siguran da je promena javnog mnjenja po pitanju spoljne politike moguća u kratkom roku.
„Nije jednostavno, kakvu god moć da Vučić ima, tako lako promeniti kurs, naročito ako uzmete u obzir da je Vučić deset godina na vlasti i da konstantno vodi politiku sedenja na makar tri ili četiri stolice, ako gledamo SAD kao poseban entitet“, navodi Božić.
Prema rečima Božića, „za raskid odnosa prema Rusiji, odnosno njenom predsedniku Vladimiru Putinu, treba da se dogodi nešto što bi dalo opravdanje da se napravi zaokret u politici ka Evropi, ali se tako nešto ne dogadja“.
