Novu Vladu Srbije sada već izvesno, činiće Srpska napredna stranka (SNS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i stranke manjina, kako je Demostat i procenio samo 15 dana posle izlaska na birališta.
Demostat je u najnovijem tekstu navodi da će vlada biti formirana najranije krajem avgusta, a ne isključuje se mogućnost da kabinet u Nemanjinoj 11 startuje tek u septembru.
„Najizvesniji scenario za formiranje vladajuće koalicije na republičkom nivou je beogradski, pisao je Demostat u aprilu, kada su mnogi, pa i funkcioneri SNS-a, poručivali da za SPS neće biti mesta u vladi“, navedeno je u tekstu.
Demostat je podsetio na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da njegova stranka sa Savezom vojvodjanskih Madjara ima većinu, uz kritike na račun pojedinih koji su iskoristili rat u Ukrajini da bi podigli svoj rejting, pa preko izjave da ga je Ivica Dačić zvao više od deset puta u toku izborne noći i da mu se nije javio.
Pored brojnih izjava naprednjaka, scenario bez SPS-a nije ni u jednom trenutku bio moguć, što je postalo potpuno jasno kada je u Beogradu formirana vlast, naveo je Demostat uz ocenu da je mnogo realnije da u vladi ne bude Zorana Mihailović ili Aleksandar Vulin ili Nebojša Stefanović nego da Ivica Dačić ne bude ministar.
Dodali su da je veoma važno ko će sedeti u novoj vladi, jer Vučić svojim izborom šalje poruke javnom mnjenju Srbije, a kao poslednji takav primer navode poslanika SNS Vladimira Djukanovića koji je, i pored toga što je deklarisani rusofil, izabran za šefa skupštinske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.
„Nema prepreka da u sledećoj vladi sedi bilo koji Vučićev izbor jer se već pokazalo da afere nisu dovoljan element da neko izgubi javnu funkciju. Potrebno je da izgubi i Vučićevu podršku“, piše Demostat.
U tekstu se navodi da će novu vladu sačekati rešavanje poslednjeg spora za Prištinom, o primeni odluka o dokumentima i tablicama, kao i uskladjivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, odnosno odlučivanje o eventualnom uvodjenju sankcija Rusiji.
Demostat procenjuje i da će bez obzira na pobedu na izborima, nezadovoljstvo gradjana rasti.
Analiziraju da je Vučić sa ovakvim problematičnim izbornim uslovima ostvario pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora, ali zato što se na izborima nisu kandidovali lider SPS-a Ivica Dačić, šef radikala Vojislav Šešelj, predstavnik Muftijinog amaneta, kao i Saveza vojvodjanskih Madjara.
„Vučić ne bi dobio znatno više glasova na predsedničkim izborima (58 odsto) nego što je SNS dobila na parlamentarnim (42 odsto) da većina glasača navedenih političkih opcija nije zaokružila Vučićevo ime na glasačkom listiću kandidata za predsednika države, jer nisu imali svog“, naveo je Demostat.
Dodali su da naprednjake, koji su na poslednjim izborima ostvarili značajno lošiji rezultat izgubivši oko pola miliona glasova, čeka sve više problema kako se približava zima, nova školska godina, priprema za grejnu sezonu, poskupljenje struje i rast inflacije.
„Ali to samo po sebi ne znači da će doći do rasta podrške opoziciji jer je pitanje da li će opozicija uspeti da artikuliše nezadovoljstvo gradjana. Stranke opozicije u skupštini – SSP Dragana Djilasa, Nada, DS, Narodna stranka, Moramo, Dveri – trebalo bi da iskoriste priliku koju su na izborima zaslužile i da u institucijama pokrenu važna pitanja“, ocenjeno je u tekstu.
