Predsednik je kod projekta "Jadar" ponovo izašao van svojih ustavnih nadležnosti, s tim što u slučaju Rio Tinta otvoreno lobira za interese privatne kompanije.
Kako piše N1, dok je ranije u konfrontacijama sa neistomišljenicima pozivao na interese politike svoje partije ili Vlade koje zastupa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u slučaju Rio Tinta prvi put zastupao interese privatne kompanije gotovo kao da su njegovi.
Iako je poslednjih dana govorio da će biti "najgori policajac", "đavolji advokat" kompaniji Rio Tinto, teško je pomisliti da jedna osoba, pa makar bio i predsednik Srbije, može kontrolisati izgradnju, prema ocenama brojnih stručnjaka, visoko rizičnog rudnika litijuma i bora.
Pogotovo posle višegodišnjeg zalaganja za interese kompanije Rio Tinto i evidentne nekritičnosti prema onome što najavljuju.
Podsetimo, on je stavove onih koji su protiv ili su skeptični zbog potencijalnog kopanja litijuma i bora, nazivao "glupim", a odluku iz 2022. godine da se, pred početak izborne kampanje, projekat "Jadar" otkaže ocenio je kao "podilaženje neznalicama". Istovremeno je kritičke stavove struke po pravilu ignorisao, a povremeno i omalovažavao.
Iako je povremeno govorio da bi poštovao nalaze potencijalne ekološke studije o projektu "Jadar", predsednik je više puta pokazao nezainteresovanost za zagađenje životne sredine, uz čak i pežorativne opaske na tu temu i nipodaštavanje negativnih uticaja.
"Srbija je Eldorado"
Vrhunac kada su u pitanju koristi od potencijalne realizacije otvaranja rudnika dostignut je nedavno, kada je predsednik podigao Bruto društveni proizvod (BDP) za po mišljenju struke ali i laika, nerealnih 16-17 odsto praveći od Zapadne Srbije – Eldorado, mitsku zemlju izobilja. Predsednik je tom prilikom govorio pretežno o projektima koji ne postoje ili su u fazi planiranja.
Osim ovog, poseban trenutak je bio nešto ranije, kada je govoreći o dijalogu, pomenuo referendum i izjavio "gde god i šta god da bude – pobedićemo", a pobeda bi, pretpostavljamo, značila otvaranje rudnika, što svakako nije neutralan i posrednički stav.
Iako predsednik često izlazi van svojih nadležnosti, u poslednjem slučaju postavlja se pitanje da li je prekršen Ustav ili zakon ili možda oba.
Kako za portal N1 smatra advokat Rodoljub Šabić, pravno validan odgovor na ovo pitanje može dati samo jedan organ – Ustavni sud i to u jednoj složenoj proceduri utvrđenoj članom 118 Ustava (razrešenje) čiju je primenu, posebno u konkretnim okolnostima teško i zamisliti.
"Potrebno je da najmanje trećina poslanika predloži pokretanje procedure, da većina prihvati predlog, ali čak i da Ustavni sud utvrdi da jeste povredio Ustav, predsednik može biti razrešen samo ako za to glasa 2/3 poslanika. Van te procedure, sve druge ocene su formalno irelevantne, stvar su percepcija koje su u podeljenom društvu potpuno oprečne", kaže Šabić.
On kaže da ponašanje praktično kompletnog aparata vlasti neizbežno asocira na lobiranje u korist Rio Tinta.
"Vlada Srbije tu je otišla najdalje sa formiranjem kol centra iz kog javnosti plasira informacije iz studije koju je poručio i platio Rio Tinto, imena čijih autora se kriju od javnosti, studije čiji je kredibilitet je krajnje skroman uz ostalo i zbog praktično kriminalnog načina na koji je studija urađena", navodi prvi poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Na pitanje da li se ovakvo ponašanje može podvesti pod izlaženje van nadležnosti predsednika kada je u pitanju odredba da bi on trebalo da izražava "državno jedinstvo i predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu" Šabić je uzvratio retoričkim pitanjem "da li ga do sada izražavao".
Šta zapravo znači "državno jedinstvo"?
Šabić ističe da bi za tumačenje najpre morali kao društvo da budemo saglasni, a nismo – šta zapravo uopšte znači odredba – član 111 Ustava kojim je utvrđeno da "predsednik Republike izražava državno jedinstvo".
"Po meni svako od mogućih metoda tumačenja prava odnosno utvrđivanja pravog značenja pravne norme, a pogotovo ciljno tumačenje nužno upućuje na zaključak da to, uz ostalo, znači da je predsednik Republike predsednik svih građana. Zato mislim da se može reći da se često i mnogo pre Rio Tinta predsednik ponašao na način koji nije u skladu sa navedenom odredbom Ustava", navodi sagovornik N1.
Rodoljub Šabić dodaje, kao posebno drastične primere, njegovo učešće u izbornim kampanjama u kojima nije bio kandidat.
"Njegova podrška jednoj od skoro antagonistički suprotstavljenih strana u izbornoj utakmici čak i neuporedivo manje intenzivna od one kakvu je praktikovao, ne može se nikako dovesti u sklad sa „izražavanjem državnog jedinstva", ocenjuje Šabić.
Prema Zakonu o lobiranju među aktivnostima navedene su aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti koje se ne smatraju lobiranjem.
U članu tri, stav četiri navedeno je da su dozvoljene aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti "radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima".
Prema ovom Zakonu, prekršajne kazne se kreću u rasponu od 50.000 do 2.000.000 i pre svega se odnose na pravna lica.
Jovan Rajić, pravnik i šef pravnog tima organizacije Regulatornog instituta za obnovljivu energiju I životnu sredinu (RERI) nedavno je za N1 rekao da je u zavisnosti od toga u kom svojstvu je boravio nedavno u Malom Zvorniku, predsednik Vučić ili prekršio Ustav ili je prekršio zakon, ili je prekršio i Ustav i zakon.
On podseća na osam predsedničkih ovlašćenja kojima je omeđan, gde nijedno od njih ne kaže da treba da ide i razgovora o realizaciji u suštini jednog privatnog projekta, bez obzira na to da li se radi o strateškoj osovini. Rajić još spornijim smatra to što lobira neko ko nema stručna znanja, ni formalne kvalifikacije da se bavi ovim pitanjem i da ljude ubeđuje u nešto.
Van ovlašćenja i kao predsednik i kao lobista
"Vučić je svakako izašao van svojih ovlašćenja kao predsednik, a ako je bio kao građanin i kao lobista Rio tinta onda je prekršio Zakon, jer ne može istovremeno na mestu predsednika Republike da bude lobista. Lobiranje je u redu kada bi to radio, a ne bi imao javna ovlašćenja kao što ih on ima. U slučaju ako lobira za privatnu kompaniju, onda je prekršio Zakon", navodi Rajić.
Govoreći o tome da li su moguće sankcije za ovakvo ponašanje predsednika, Šabić smatra da bi predsednik ovo razmatranje ocenio kao subjektivno i zlonamerno procenjivanje njegovih postupaka u vezi sa Rio Tintom i podsetio bi "da nikakvu odluku nije doneo, da je on i ne donosi, a da je više puta rekao da nikakva odluka protiv volje naroda neće biti doneta, da je u tu svrhu krenuo u narod da razgovara, i da to nije nikakvo lobiranje".
"Što se sankcije generalno tiče, notorna je činjenica da je u mnoštvu prilika javnost mogla čuti predsednika kako obećava puteve, mostove, stadione, razne stvari čija je realizacija potpuno van njegove nadležnosti i a podrazumeva rashode daleko veće od sredstava sa kojima predsednik po zakonu raspolaže", zaključuje Rodoljub Šabić.
