Poslanik Narodne stranke i predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Siniša Kovačević izjavio je danas da je budzet za kulturu, predviđen republičkim budzetom za 2023. godinu, uvredljiv, jer se za kulturu izdvaja tek malo više od pola procenta, odnosno 170. deo od ukupnog budzeta.
„To mi je izračunao moj prijatelj, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu i ima dobar doktorat, moguće je da on greši“, rekao je Kovačević na sednici odbora na kojoj su razmatrani budzeti Ministarstva kulture i Ministarstva za informisanje i telekomunikacije.
„Malo je to novca. U odbrani digniteta nečega što bi trebalo da bude stub nosilac identiteta svih građana jedne države – ovo je uvredljivo“, dodao je Kovačević.
Kovačević je istakao da se u Srbiji 50.000 ljudi bavi kulturom, a 3.000 slobodnih umetnika je „bukvalno gladno“.
„Važno je da bude više novca za kulturu, jer će onda biti više knjiga u gradskim bibliotekama, folklornih društava, a manje fizičkog i vršnjačkog nasilja, izvađenih slezina, polomljenih vilica i izmaknutih stolica ljudima koji bi tu decu trebalo da uvode u život“, rekao je Kovačević.
Poslanik i potpredsednik Narodne stranke je dodao da male države „ne brane identitet tenkovima, nego kulturom“.
„U malim državama je izdvajanje za kulturu veće nego za vojsku, ali mi živimo na Balkanu, pa moramo i te paradigme uzimati u obzir“, rekao je Kovačević.
Kovačević je naveo da je u Crnoj Gori zakonom regulisano da se za kulturu izdvaja 2,5 odsto od ukupnog budzeta, a po svetskim standardima država koja izdvaja za kulturu koliko i Srbija smatra se državom koja nema kulturnu politiku, nego je kultura „svedena na nivo incidenta“.
„Svetski standard je 3,2 odsto, nemojte da vas lažu da je jedan odsto“, rekao je Kovaečević.
Kovačević je dodao da je dobro da su vraćene nacionalne penzije, koje je ukinuo bivši ministar kulture Ivan Tasovac, ali da je učinjena „ogromna greška jer nisu deljene deset godina, pa je za to vreme umrlo 250 korisnika nacionalnih penzija“.
Povodom predloga budzeta Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, Kovačević je naveo da bi „pod hitno trebalo ukinuti stipendiranje i finansiranje javnih servisa“.
„Njihovom finansiranje bi trebalo oročiti i pronaći neku vrstu represivnog aparata i upozoriti na vreme da od 2025. godine toga više neće biti“, rekao je Kovačević.
Kovačević je naveo da mediji u Srbiji, po njegovom mišljenju, nisu slobodni i da su „neki slobodni, a neki manje slobodni“.
„Trebalo bi težiti da postignemo ono savršenstvo u jedinstvu člana 3. Ustava Kraljevine Srbije koji kaže ’mediji u Srbiji su slobodni’. Bez te slobode medija nema ni demokratije ni prosperiteta, nema ničega“, zaključio je Kovačević.
