One se ponašaju uličarski, a prebacuju ljudima da postupaju vaninstitucionlno zato što opravdano demonstriraju na ulicama, jer je to jedino što im ostalo, ukazao je Marinković u serijalu Kvaka 23.

Kako je protumačio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, mnogo više institucije je na mirnim demonstracijama, a one su uglavnom bile mirne, nego u većini RIK-a i GIK-a.

„Sada smo svedočili o mnogo većim nepravilnostima nego 2022. godine“, ocenio je Marinković, ali je napomenuo da izbori neće biti okončani sve dok traju izborni sporovi i dok njihovi rezulati ne budu objavljeni u Službenom glasniku.

„Kao pravnik, moram da skrenem pažnju da, nažalost, nemamo zvanične odluke naših pravosudnih organa o svim tim pojavama, ali nereagovanje tužilaštva i sudova bacaju senku na sudstvo i dovode u pitanje ugled i nepristrasnost čitavog sudstva“, poručio je Marinković.

On je rekao da činjenje i nečinjenje državnih organa pokazuju paralizu institucija i naglasio da su nepravilnosti toliko ozbiljne da nalažu poništavanje izbora u Beogradu, pokrajinskih u Vojvodini i republičkih.

„Sasvim je sigurno da su analogno tome nepravilnosti i u 64 lokalne zajednice, gde su održani lokalni izbori, pa bi bi verovatno i tu trebalo pokretati postupke za poništavanje izbora pred Ustavnim sudom“, rekao je Marinković.

On je primetio da se na proteklim izborima gazila i forma i ukazao da je Gradska komisija odbacila prigovore opozicije, uz objašnjenje da nije nadležna, pa je predmet prosledila Republičkoj koja jeste nadležna, ali tvrdi da ih nisu podneli ovlšćeni predlagači, dok Upravni sud sve to aminuje.

„To je kao kada biste imali problem sa vidom, došli kod oftamologa i rekli mu da imate glavobolje, a on vas uputio kod neuruloga, koji je našao da je vaš problem neurološki, ali i utvrdio da niste njegov pacijent i da zato ne može da vas leči“, uporedio je Marinković.

Kako je opisao, vi se onda obratite onda upravniku klinike, koji vam kaže da vi, ipak, niste pacijent neurološkog odeljenja, ali da on ne može da se izjašnjava o tome da li je vaš problem zapravo oftamološki.

Ukazujući da je Srbija pseudodemokratija, on je podsetio da je od 2000. do 2012.godine postojala izborna demokratija, ali da sada više nemamo izbore kao mehanizam smene vlasti, dok se elementarne procedure ne poštuju, a nadležni organi i sudovi se oglušuju o osnovne zakonske i pravne postulate.

„Ostalo je još da vidimo šta će reći Ustavni sud, ali ako iscrpimo sve pravne mehanizme bez rezultata, onda ćemo moći da zaključimo da više nismo ni pseudodemokratija, već da smo prešli u autokratiju“, predočio je Marinković.

Bilo je izbora i u vreme socijalizma, kao kvazidemokratskog plašta koji je trebalo da prikrije autoritarizam jedne političke stranke, podsetio je on i upitao „zar nismo i sada u toj situaciji da se izbori javljaju kao kvazidemokratski plašt koji treba da prikrije autoritarizam Aleksandra Vučića i njegove kamarile“.

U takvim okolnostima građani i nemanju mogućnost da u potpunosti ispolje svoju političku volju, rekao je Marinković i ocenio da smo sada na prekretnici, budući da nije veliki ptimista kada je reč o Ustavnom sudu.

Upitan šta bi mogao da bude sledeći korak, ukoliko se ispostavi da su sva pravna sredstva opozicije bila uzludna, on je odgovorio da bi sve opozicione stranke, i proevropske i suverenističke („ako ne žele da budu dragulj u kruni Aleksandra Vučića“), trebalo zajedno da sačuvaju i odbrane demokratiju u Srbiji.

„Kada Vučić izjavi da je ‘sve ovo u redu i da su izbori protekli bez većih problema’, a opoziciji pokaže koja su njena mesta u parlamentu, to je kao kada se neko useli se u vašu kuću i kaže ‘evo vam ova straćara u dvorištu, pa živite tu'“, uporedio je Marinković.

Prema njegovom objašnjenju, oni su nama oduzeli glasove tako što su pridodavali svoje glasove, a time i oduzeli određena mesta u parlamentu koja zapravo pripadaju građanima Srbije.

„Sada je izborni inženjering mnogo jasniji nego ranije i opozicija u narednih nekoliko nedelja mora da posegne za snažnim političkim pritiskom, uključujući i masovne demonstracije koje su insituticionalni vid borbe sve dok su mirne, jer je Ustavom zajemčena sloboda građana na okupljanje“, naglasio je Marinković.

Upravo je to krajnji mehanizam kojem građani pribegavaju kada se nađu u autoritarnom sistemu, rekao je Marinković, koji samo u tim uslovima očekuje da bi moglo da dođe do podrške sa Zapada.

„Ako nemate reforme, određeni nivo demokratije i vladavine prava, onda takva država može biti pogodno tle za širenje uticaja nekih drugih antievropskih vrednosti i država koje promovišu te vrednosti, upozorio je on, misleći na Rusiju i Kinu. Evropska unija (EU) je zainteresovana za stanje demokratije i vladavinu prava u Srbiji, ali je i oprezna, jer sve dok se opozicija ne pokaže dovoljno snažnom da uzdrma, ako ne i smeni vlast Aleksandra Vučića, oni u Evropi realpolitički računaju i na određenu saradnju sa Vučićem i njegovim režimom“, obrazložio je Mrinković.

Kako je potučio, „iz tog razloga mi moramo da se organizujemo i pokažemo taj pritisak kroz ona sredstva koja nam stoje na raspolaganju, a to su masovni demokratski protesti“.

„Da ne govorimo o medijskom mraku u kojem se nalazi najmanje 70 posto stanovništva Srbije“, naglasio je Marinković i ocenio da je „to kulturocid“, dakle kulturno uništavanje jedne nacije.

Pozivajući se na programe televizija sa nacionalnom frekvencijom i „sistematsko zaglupljivanje nacije“, on je ocenio da „velika većina Srba zapravo živi u uslovima u kojima nema informacije na osnovu kojih može da donese relevantne odluke na izborima i o drugim životnim pitanjima“.

„Zato moramo da se vrlo ozbiljno zapitamo šta ćemo činiti pred ove lokalne izbore i kako bi političke stranke trebalo da postupaju u predstojećem periodu da bi te izbore učinile iole razumnim, a konačno i da li možda treba ići na njihov bojkot“, izjavio je Marinković.

On smatra da je prerano postavljeno pitanje o tome da li bi opozicija trebalo da uzme mandate, uveren da će ono biti aktuelno u narednih nekoliko nedelja, mesec ili mesec i po dana, a da bi snagu u međuvremenu trebalo koncentrisati na neposrednu političku borbu i pritisak na izborne komisije i sudove.

Marinković, međutim, priznaje da je pre nekoliko nedelja odlučno bi za uzimanje mandata, ali da se sada, s obzirom na razmere izbornih nepravilnosti, pita da li bi ta borba bila efikasnija ukoliko bismo Vučiću uskratili to zadovoljstvo da može da kaže da ima politički pluralizam.

Dakle, da nastavi da se igra sa nama, kao što se sve vreme igra sa institucijama, i pravi se da te institucije postoje, a zapravo ih on posmatra kao svoje igračke, opisao je on i sugerisao da bi opozicija trebalo Vučiću da prepusti tu igračku i poruči da na to ne pristaje.

„Ne vidim kako možemo izaći na naredne lokalne izbore, ako ovu stvar ne dovedemo do kraja“, rekao je Marinković, uveren da će borba biti efikasnija i građanima i međunarodnoj zajednici jasnija, „ako im stavimo do znanja da demokratije u Srbiji nema“.

Prema njegovim rečima, to bi podrazumevalo istovremeno i osmišljenu borbu opozicije proevropske i suverenističke na tom polju.

„Ne neki pasivni bojkot institucija, već aktivni, kako bismo se zaista za nešto izborili, pre svega za sređivanje biračkih spiskova i drugačiju medijsku scenu u Srbiji“, objasnio je Marinković.

On ne veruje da je realna Vučićeva procena da će naredni parlmentarni izbori biti za četiri godine i zaključuje da će borba opozicije bti uspešnija ukoliko delegitimiše sistem time što ne bi prihvatila mandate.