Da protestujemo od sada svakog sata svakog dana na svakom mestu, nećemo uspeti da sprečimo pola zločina koji su izvršeni ili tek planirani da se izvrše nad našom domovinom, izjavila je pozorišna rediteljka i članica Skupštine slobodne Srbije Milica Kralj.
Kralj je za agenciju Beta kazala da su protesti gradjana održani u subotu i nedelju, zbog usvajanja zakona o referendumu i eksproprijaciji, iznedrili novi početak, „novu ali i poslednju šansu za Srbiju“.
„Dovoljno da se najzad oprezno pomene reč optimizam, ali i dovoljno opasno da bude zabrinjavajuće te dovoljno snažno da osveži rane od nedavno udavljenih gradjanskih buntova. I zato moramo da nadoknadimo vreme ćutanja koje je devastiralo našu državu, naš razum i sistem vrednosti“, naglasila je rediteljka.
Po njenim rečima, nema više vremena za čekanje i, kako je istakla, izgleda da su gradjani i odlučili da više ne čekaju nekog supermena lidera, već da snagu pronadju u sebi, a bez te snage i nema nikakvih suštinskih promena niti budućnosti.
„Ovo što je počelo završetkom ove protestne nedelje, ne bih više nazivala protestima. Ovo je vrisak, to je vrištanje! Nema više vremena za duge govore, dogovore, kvote, sujete, podmetanja, razlike, strančarenje, podele… Srbija nestaje. Ona je otrovana i rasprodata. Vrisak bi morao da nas razbudi i upozori da je kraj ako se ne dozovemo pameti. A da li ćemo se dozvati, to ne znam, znam da je jasno da neki neće“, ocenila je Kralj.
Navela je da obožavanje nekog vodje muti trajno vid, a udvorištvo trajno deformiše karakter.
„Pitanje je ima li još ljudskosti i snage u očima koje ne možeš da vidiš lako jer ih krije pognuta glava. Vlast uporno našoj budućnosti amputira nadu. To se vidi i po tome što je našoj mladosti stavila u ruke motke da biju narod kad se policija po dogovoru skloni. Policija se po dogovoru skloni da mladost motkama tuče ljude koji brane njihovu budućnost, njihovo pravo da dišu, piju čistu vodu i naslede dedino imanje“, prokomentarisala je Kralj napade na ekološke aktiviste i gradjane u subotu.
Ona je poslednje proteste uporedila sa protestima 1996. i 1997. godine.
„Neke su me stvari, kao što su rešenost, energija, neke parole ili u nedogled prelaženja pešačkog prelaza dirnule i ohrabrile jer su me setile na protest 96/97 – medjutim jedan pogled iz te 96/97 perspektive na današnjeg ministra policije ne daje mi pravo da se oslanjam na optimizam“, kazala je Kralj.
Upitala je „ima li ljudi u policiji ili će i ubuduće da bacaju žene preko bankina“, aludirajući na postupak komandira Policijske stanice Savski Venac Aleksandra Krstića, koji se nasilnički poneo prema jednoj učesnici protesta kod Mostarske petlje.
„I mi gradjani smo i dalje enigma, a mi se pitamo. Bager je bio simbol oslobodjenja 2000. godine. Išao je sa narodom. Bager je danas simbol oslobodjenja. A išao je protiv naroda“, zaključila je Milica Kralj.
