Pokret Ne davimo Beograd zatražio je danas da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa evropskom direktivom Seveso III, koja je u Evropi na snazi već punih 10 godina.
Predstavnica pokreta Biljana Djordjević izjavila je da je još 2015. godine formirana radna grupa koja je trebalo da uskladi srpsko zakonodavstvo sa Seveso III direktivom od 4. jula 2012. godine.
Kako je rekla novinarima, u Srbiji je zakonska regulativa uskladjena sa Seveso II direktivom iz 1996. godine.
„Tražimo da se naša regulativa uskladi sa regulativom iz 2012. godine, to je već 10 godina kašnjenja u odnosu na ono što je zakonska regulativa u Evropi. Od 2015. godine nemamo usaglašen tekst zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru“, rekla je Djordjević u Medija centru u Beogradu.
Ona je ocenila da je Seveso III najunapredjenija verzija tih direktiva, koja se bavi bezbednošću gradjana i zaštiti životne sredine za slučajeve velikih hemijskih udesa.
Djordjević je navela da osam godina država nije pripremila regulativu koja je od značaja za gradjane i ocenila da je to posledica odugovlačenja, ali i manjka kapaciteta i kadrova ministarstva i vlade.
Prema njenim rečima, država se postavlja kao suprotstavljena strana gradjanima koji ukazuju na rizik u kome su se našli i da „gotovo direktno“ zastupa interese kompanija koje se bave preradom i skladištenjem opasnog otpada umesto da bude zastupnik javnog interesa.
Predsednica udruženja Eko Barajevo Vera Popović izjavila je da otpad mora da se zbrine, ali da to ne daje za pravo kompanijama da se time bave na bilo koji način, posebno na način koji podržava njihov profit ali ne i bezbednost gradjana i zaštitu životne sredine.
To udruženje zahteva da se zakonom reguliše da takva postrojenja ne smeju da se nalaze u naseljenim mestima.
„Industrijske zone nastale su davnih dana i sada je situacija na terenu potpuno drugačija od tog perioda kada su uspostavljene-industrijske zone se sada nalaze izmedju kuća“, rekla je ona.
