Učesnici okruglog stola „Šta je nama Zoran Djindjić danas“, održanog danas u Beogradu, saglasni su da ideje ubijenog predsednika Vlade Srbije, Zorana Djindjića (1952-2003) nisu dovoljno bliske narodu u Srbiji i da je neistina da Djindjićeva vlada nije ništa uradila.
U diskusiji u Medija centru, u okviru promocije knjige „Zoran Djindjić: Prosvet(l)itelj“ Mijata Lakićevića, učesnici su se složili da je Djindjić bio političar kakav danas „zvuči nerealno“ i da nijedan političar posle njega nije imao hrabrosti da nastavi njegovu politiku.
Predsednik Gradjanskog demokratskog foruma (GDF) Zoran Vuletić izjavio je da je „veliko pitanje“ da li je Srbija razumela promene koje je Zoran Djindjić hteo da donese i koje je delimično uspeo da sprovede.
„Zbog toga smo ponovo došli ovde gde jesmo. Neću da kažem da smo na početku, ostale su neke tekovine iz te prve vlade Zorana Djindjića na kojima plivaju sve vlasti nakon njegove smrti“, rekao je Vuletić.
Ukazao je da niko posla Djindjića nema hrabrosti ili želje da nastavi politiku koju je vlada Djindjića formatirala i da nastavi s perspektivama koje je ta vlada otkrila srpskom društvu.
Žarko Korać, nekadašnji potpredsednik Vlade Zorana Djindjića, rekao je da je Djindjićeva priča tragična priča o modernizatoru.
Istakao je da je Djindjić „zaista mislio“ da može da promeni Srbiju.
„On je hteo da kosovsko pitanje reši u saradnji sa Zapadom i smatrao je da je potrebno pronaći neko rešenje, čije on obrise nije imao, ali je smatrao da treba da razgovara sa ljudima koji su u javnosti uticajni kad se o tom problemu govori“, rekao je Korać.
Naveo je da je Dobrica Ćosić na „specifičan“ način interpretirao razgovore sa Djindjićem, navodeći da Ćosić nije do kraja razumeo „šta zapravo Djindjić hoće“.
Novinar Boško Jakšić izjavio je da je Djindjić imao dar i „usud“ da gleda unapred i da prodre u suštinu društvenog procesa, dok je danas Srbija okrenuta prošlosti, a današnji političari „samo“ gledaju kako da pobede na izborima.
Istakao je da je u vreme kada je Djindjić bio premijer, Srbija bila miljenica Zapada i da je Djindjić danas živ, Srbija bi bila deo Evropske unije.
