Američki profesor Danijel Server (Daniel Serwer) ocenio je da burna reakcija vlasti Srbije na pismo sedmoro kongresmena koji su zatražili sankcije Srbiji, samo dokazuje krivicu.
„Da nisu korumpirani i da je sloboda medija zastupljena – ne bi bilo tako ekstremne reakcije“, rekao je Server za Glas Amerike (Voice of America – VoA).
Grupa američkih kongresmena zatražila je nedavno od predsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) da razmotri uvodjenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan i optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je produbio korupciju i da vrši pritisak na medije.
Server, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns) i stručnjak za Balkan rekao je da pismo ne predstavlja ništa drugo do pokušaj da se naglase pitanja koja članovi Kongresa smatraju veoma važnim, izmedju ostalog, borba protiv korupcije i sloboda medija u Srbiji.
„Naravno da njihov broj predstavlja veoma mali procenat članstva Kongresa, ali sa druge strane njihov angažman ipak iziskuje napor. Nesumnjivo je da o temama koje su pomenuli osećaju snažnu posvećenost – imajući u vidu da su na pismo stavili svoj potpis, tako da se ne može reći da je njihovo obraćanje trivijalno“, rekao je Server.
Pismo su potpisali kongresmeni: Radža Krišnamorti (Raja Krishnamoorthi), Riči Tores (Ritchie Torres), Dejvid N. Sisilin (David N. Cicilline), Jan Šakovski (Jan Schakowsky), Džejms P. Mekgavern (James P. McGovern) i Majk Kvigli (Mike Quigley).
Prema rečima Servera, američku politiku delom vode i pitanja od značaja za Kongres, iako je odnos tog tela prema spoljnoj politici prilično udaljen, jer vodjenje spoljne politike spada u domen izvršne vlasti.
„Ali, ukoliko izvršne vlasti dobiju neku informaciju od Kongresa, pogotovo nešto sa čime bi se mogle saglasiti – dogodi se da počnu da se bave tim pitanjem“, rekao je Server.
Dodao je da taj dokumet i samo obraćanje američkom predsedniku možda nemaju veliku moć, ali da imaju odredjeni uticaj. Server je rekao da je siguran da su potpisnici pisma od svog osoblja u Kongresu zatražili da informišu zvaničnike administracije i upitaju ih šta se može preduzeti u vezi sa pitanjima na koja su ukazali.
„Sa ljudima u Stejt departmentu razmatraju moguće sankcije u vezi sa korupcijom ili vid demarša zbog medijskih sloboda. Dakle, ovo je više pitanje uticaja, a ne moći, ovde se radi o nekoj vrsti meke moći“, ocenio je stručnjak.
Pismo članova Kongresa Bajdenu objavljeno je u nedelji tokom koje je lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Djilas boravio u SAD gde se sastao sa američkim zvaničnikom Gabrijelom Eskobarom (Gabriel Escobar).
Kako prenosi VoA, to je izazvalo žestoke kritike i reakcije iz redova srpskih vlasti, uz tvrdnje da Djilas podriva interese srpske države.
Server je rekao da takve reakcije ukazuju na poentu da Srbija nije konsolidovana demokratija, jer nije u stanju da toleriše potpuno legitimne aktivnosti svojih gradjana u razgovoru sa strancima. .
„Nije moguće navesti ili naterati kongresmena da napiše pismo. Budimo ozbiljni. Tako nešto može biti napisano na osnovu pažljivog analiziranja i ispitivanja, ako ne samih članova Kongresa, onda njihovih saradnika. Srpski opozicionar (Djilas) mogao je posetiti Vašington i ukazati na značaj borbe protiv korupcije u Srbiji. To je moguće i normalno“, rekao je Server.
Prema njegovim rečime, američke diplomate, uključujući državnog sekretara, ohrabreni su da se sastaju sa predstavnicima opozicije, nevladinim organizacijama i širim slojevima društva.
Pismo sedmoro članova Kongresa treći je dokument u kojem se pominje Srbija koji je u poslednje vreme upućen američkom predsedniku. Početkom oktobra kongresmeni i članovi Albanskog kokusa obratili su se Bajdenu i državnom sekretaru Entoniju Blinkenu (Anthony) tražeći veće angažovanje SAD u sporu Kosova i Srbije.
U danima nakon toga dvojici državnika obratile su se albanske, bošnjačke i crnogorske dijasporske organizacije izražavajući zabrinutost zbog, kao su ocenile, sve ratobornijeg ponašanja vlade u Beogradu prema Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini i založili se za veći i aktivniji angažman Vašingtona u regionu Zapadnog Balkana.
