Beogradu je isporučen otvoren zahtev da do decembra pronađe rešenje i postigne dogovor sa Prištinom, pišu mediji.
“Kako se rasplamsava rusko-ukrajinski sukob, zapadnim centrima moći se žuri da ovo pitanje što pre zatvore, a prema informacijama iz diplomatskih izvora, njihova očekivanja su da se to dogodi u veoma kratkom roku od svega nekoliko nedelja”, navode Novosti.
List dodaje da su u tom smislu su pojačani pritisci na našu vlast, pre svega na predsednika Aleksandra Vučića, kome preko zvaničnih i neformalnih diplomatskih kanala stižu poruke da je vreme da se preseče kosovski čvor.
O tome je govorio i sam Vučić, koji je upozorio da mu oni sa kojima je razgovarao u vezi sa KiM, nisu pominjali 2024, koju je kao godinu postizanja dogovora izneo specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, već da u pitanju nisu bili ni meseci već nedelje. O tim pritiscima predsednik će javno upoznati narod sutra uveče, tokom gostovanja na TV Prva u 21 čas.
Prema nekim informacijama, u ovom ubrzanom stezanju obruča oko Srbije, Zapad kao polazište za eventualni dogovor Beograda i Prištine vidi predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, odnosno model dve Nemačke.
Suština te "nepristojne ponude" je da ne priznamo nezavisnost tzv. Kosova, ali da se ne suprotstavljamo njegovom ulasku u Ujedinjene nacije.
Međutim, sagovornici lista upozoravaju da bi to moglo da otvori "Pandorinu kutiju" i poploča put za stvaranje "velike Albanije".
Ognjen Karanović, predsednik Centra za društvenu stabilnost, kaže da politički Zapad Srbiji postavlja rokove oko KiM od 1999. i da nijedan od njih nije ispoštovan, pre svega od strane istog tog Zapada:
“Nikakvi rokovi ne obavezuju Srbiju, mi se dosledno držimo međunarodnog prava i sporazuma. Sada na sceni, pored sukoba Rusije i političkog Zapada, imamo i sukob SAD sa EU. Svojom politikom, SAD žele da obezbede pozicije EU kao predstraže Zapada u sukobu sa Rusijom, i ništa više od toga. EU je toga svesna, na prvom mestu Nemačka i Francuska, i svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici koja se tek sad integrisala oko sukoba u Ukrajini, pokušavaju da udahnu život, daju novi sadržaj, time što će izaći sa jedinstvenim stavom oko Kosova. Za to im je potrebna Srbija, da im pomogne da se vrate u okvir međunarodnog prava, tako što ćemo ili da pustimo Kosovo u UN ili da ga priznamo. Srbija ništa od toga ne može i neće uraditi.”
