Transparentnost Srbije (TS) ocenila je danas da politički dogovor dve vladajuće i sedam opozicionih stranaka i predsednika Skupštine Srbije predvidja neke mere koje mogu da povećavaju integritet izbornog procesa i ravnopravnost učesnika izbora, i upozorila da mnoge probleme uopšte ne dotiče ili ih samo prividno rešava.
TS je u saopštenju navela i da “ deo dogovora o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i uspostavljanju „kontrolnog tela“ predstavlja kršenje Ustava i zakona.
Navodi se i da su, „kada je reč o finansiranju izborne kampanje i sprečavanju zloupotreba javnih resursa ta poboljšanja minimalna“.
TS je navela da ona „ne samo da se ne rešavaju svi problemi“, te ocenila da „nema naznaka da će biti preduzete mere za postupanje po svim preporukama koje je Srbija dobila od ODIHR nakon parlamentarnih izbora 2020. i 2016. i predsedničkih iz 2017″.
Podseća se da je predloženo povećanje budžetskih sredstava koja će deliti učesnici izbora na jednake delove (30 odsto umesto 20 odsto ukupnog iznosa), te ukazuje je da “ nisu predvidjena dodatna pravila za razvrstavanje troškova kampanje između više izbora koji će biti održani istovremeno“.
Navodi se i da se planira uvodjenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o troškovima kampanje, pet dana pred izbore.
„Ta mera će uticati na povećanje transparentnosti jedino ako stranke budu objavljivale i ugovorene obaveze, a ne samo ono što je do tada već plaćeno, jer se u praksi oko 90 odsto troškova plaća posle tog datuma“, navela je TS.
Ocenjeno je da korisnu novinu predstavlja objavljivanje cenovnika medija za oglašavanje u kampanji, te ukazano da bi trebalo precizirati pravila kada je reč o popustima, odloženom plaćanju i plaćanju oglasa preko marketinških agencija.
„Nova pravila o zabrani medijskog prenošenja pojedinih aktivnosti javnih funkcionera (svečana otvaranja infrastrukturnih objekata) su potpuno neadekvatna – umesto postavljanja zabrana za medije, treba ograničiti promotivne aktivnosti javnih funkcionera u kampanji“, navela je TS.
Dodaje se i da takva ograničenja treba da važe i za druge funkcionere, a ne samo one koji su na izbornoj listi i da , kako je ukazabno, „svakako treba da važe tokom cele kampanje, a ne samo deset dana pred izbore“.
„Sa stanovišta vladavine prava je glavni problem što se medjustranačkim sporazumom predvidjaju obaveze za državne organe – izmedju ostalog i za Vladu i predsednika Republike (odredjivanje da će na predlog Vlade predsednik raspustiti Narodnu skupštinu i raspisati izbore i to u odredjenom roku)“, navela je TS.
Ocenjeno je da takav dogovor predstavlja kršenje ustavne odredbe prema kojoj „političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“.
„Slično tome, nema zakonskog osnova da se medjustranačkim sporazumom predvidja formiranje „kontrolnog tela“, koje bi trebalo da ima ovlašćenja u odnosu na državne organe i nosioce javnih ovlašćenja“, navela je TS.
