Umesto da se traži krevet više, prošle nedelje je bilo skoro za petinu gostiju manje nego početkom jula prošle godine. U Ugostiteljskom društvu kažu da je u stvarnosti gostiju 40 odsto manje.
Na pragu špica letnje sezone, Budva se ne može pohvaliti punom popunjenošću kreveta u hotelima i privatnim smeštajima. I dok se očekivalo da početak jula obeleže kolone automobila koji dolaze sa gostima na odmor, umesto da se traži krevet više, u metropoli turizma, prema zvaničnim podacima Turističke organizacije Budve, prošle sedmice gostiju je bilo skoro za petinu manje nego početkom jula prošle godine.
Turistički zvaničnici u intervjuu „Vijestima“ ističu da je jedan od glavnih problema loše sezone to što Crna Gora nije uspela da nadoknadi goste iz Ukrajine i Rusije, koji su prošle godine dominirali, sa drugih tržišta.
Manji broj gostiju iz regiona je i zbog toga što su neke destinacije koje su prošle godine bile zatvorene zbog pandemije sada otvorene, pa gosti iz bivših jugoslovenskih republika odlaze u komšiluk na letovanje.
Od Jaza do Buljarica, prema zvaničnim podacima, boravi 26.432 gosta, što je 19 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Loša popunjenost u odnosu na prošlo leto zabeležena je i u hotelima i privatnim smeštajima.
Tako, kako se navodi u izvještaju TO Budva, u hotelima odmara 11.130 gostiju, ili 15 odsto manje nego početkom jula prošle godine. Popunjenost privatnog smeštaja je još lošija, čak 23 odsto manja nego prošle godine, pa je u ovoj vrsti smeštaja prijavljeno 14.478 gostiju.
U kampovima odmara 236 gostiju ili 71 odsto više, u hotelima 198 gostiju ili osam odsto više, dok je u odmaralištima 390 gostiju ili za trećinu više u odnosu na prošlu godinu.
Predsednik Udruženja ugostitelja Budve Aleksandar Jovanović u intervjuu „Vijestima“ kaže da je u stvarnosti gostiju 40 odsto manje, posebno u privatnom smještaju.
„Pojedini hoteli su popunjeni, a dobar deo je poluprazan. Postoji nekoliko razloga za ovakvo stanje. Kada je Crna Gora u pitanju, nismo uspeli da nadoknadimo goste iz Ukrajine i Rusije. Loša kampanja ka emiterskim tržištima, slaba povezanost i problemi u avio-industriji, budući da smo avio destinacija, inflacija u Evropskoj uniji i slabljenje evra, neizvesna jesen zbog ratnih sukoba, neki su od razloga,“ rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, uticali su i mnogi lokalni problemi.
„Počevši od problema buke i divljih deponija, odsustva strategija, srednjoročnih i dugoročnih planova kada je u pitanju razvoj i promocija destinacije. Zatim otvorenost i dostupnost konkurentskih destinacija na Mediteranu. Znamo da je prošle godine dobar deo bio zatvoren ili su bila brojna ograničenja“, istakao je Jovanović.
I ugostitelj u Starom gradu, vlasnik popularnog „Mocarta“ Luka Vučković, slaže se da je situacija mnogo gora nego prošle godine.
„Sezona je 30 odsto lošija nego 2019. godine. Mnogi problemi decenijama muče naš grad. Nismo se strateški pozicionirali na turističkoj mapi, kakva destinacija želimo da budemo, a znatno smo skuplji, po meni opravdani, s obzirom na ogromna poskupljenja osnovnih životnih namirnica“, rekao je Vučković.
Kako naglašava, problem buke na koji se turisti žale mora hitno da se reši.
„Takođe, nedostatak parking mesta mora hitno da se reši izgradnjom većeg broja garaža u gradu. Mnogo je problema koji muče grad i koje moramo studiozno rešavati. Apsolutno smo izgubili goste iz Rusije i Ukrajine i tu je naš glavni problem loša sezona. Posetom nisu zadovoljni ni zakupci bazena. Prema njihovim riječima, gužve ima samo tokom vikenda, kada Podgoričani i Nikšićani dolaze na jednodnevni boravak, dok je radnim danima posjeta znatno manja nego prošle godine.
„Julska rupa” je pratila odličnu popunjenost kapaciteta tokom maja i juna.
Velikom delu ovakvih rezultata doprinela su ratna dešavanja u Ukrajini, kada je u metropolu turizma došlo nekoliko hiljada Ukrajinaca, ali i nekoliko hiljada Rusa koji su uglavnom iznajmljivali stanove.
Inače, Nacionalna turistička organizacija saopštila je da u Crnoj Gori boravi oko 95.000 turista, što je za oko pet odsto više u odnosu na uporedni period prošle godine, dok su ukupni namenski prihodi veći za oko 35 odsto.